Zdravo!Postovanje…Imam jedan problem koji je poceo ima nekih mesec dana.Moj decko mi inace veruje,ima poverenja u mene(ili sam ja to tako mislila).E sad da li je to problem ili ne..do pre nekih mesec dana sve je bilo ok,ponudjen mi je posao u kladionici.Sa tim je isla i obuka u gradu u kom mom decko studira.Ja sam prihvatila ponudu kao i obuku.Ali pre toga,on je totalno poludio bukvalno.Kada bih otisla u tu kladionicu da se konsultujem oko obuke ili oko testova,on bi mi prebacivao Eto ti taj,eto ti onaj..aj dobro odem ja tamo,sve bude ok dok se on nije vratio u nas grad a ja ostala tamo.Poceo je da sumnja da li sam “zavrsila” sa nekim negdje itd.Dodjem ovamo,pocnem da radim on je totalno agreaivan za sitnice se ljuti,dere,psuje,jednostavno me na neki nacin mrska i kad se posvadjamo oko gluposti on tek tad kaze sta mu je zasmetalo prethodnog dana npr nisam mu javila kad sam otisla na poslu jer sam kasnila,a on je ceo dan cutao i tek mi je uvece svasta rekao kao u smislu “I na vrata kladionice kad stanes da mi javis”.Govori nesto sto nikad nije govorio..ne znam kako da se postavim jer ga volim,sta biste vi uradili na mom mestu?Je li to ljubomora i kako to da resim?Hvala unapred.