asked 11 years ago Postovani,
Ocaj i bespomocnost, kakve do sada nisam osetila
su me naterali da Vam se obratim.
Imam sina od 26.g. koji je do nedavno bio divna
osoba.On je student cetvrte godine ETF-a,a od oktobra prosle
godine se zaposlio u jednoj ruskoj firmi, u Beogradu.
Problem sa njim pocinje da se manifestuje neposredno
po zaposljavanju,ali vuce korene iz proslosti.Naime,on je bio
izuzetno dobro dete,lepo vaspitano,malo prezasticeno,kao i svi
jedinci,dobar djak i u osnovnoj i u srednjoj skoli.Fakultet je
upisao bez problema,a onda je,na drugoj godini studija krenuo
sa igricama,a da moj,sada vec bivsi, suprug i ja to nismo znali.
Za to,a i za njegove lazi u vezi ispita znali su,njegova
devojka i njeni roditelji i to su krili od nas sve dok se on sam nije
odlucio da prizna 19. septembra 2012.g.Naravno priznao je meni
posto se njegov otac,posle smrti svoje majke,preselio u njen
stan bez objasnjenja. Vec u novembru,iste godine,moj suprug pocinje
da zivi sa drugom zenom,prilicno loseg morala i statusa,sto
kod mog sina izaziva dodatne traume,posto zivimo u malom mestu
Od tog 19.septemra, do danas nije polozio ni jedan jedini
ispit.
On je jako zatvorena osoba,ima malo prijatelja,nikada
nismo nesto posebno komunicirali,ali nije ni bilo velike po-
trebe.Sada je stvar mnogo drukcija.Ubrzo posle zaposljavanja
pocinje da izlazi s ljudima s posla,ne vodi devojku sa sobom,
dolazi u rano jutro,poceo je da pije.To se ne dogadja cesto,
ali mislim da je alarmantno.Nista ne uci,laze me i dalje,otac
pokusava da razgovara sa njim,ali bez uspeha,sa mnom to ide
jos teze,poceo je da izbegava da dolazi kuci,da ga ne bismo
opterecivali razgovorima o fakultetu,a njegova devojka kaze da
se ne nadam nicemu u vezi zavrsetka studija.
Mislila sam da ovako nesto postoji samo u pricama nekih
drugih ljudi,a sada je to i moja prica,prica nemocne,ocajne
majke koja ne zna kako da pridje svom detetu,a ono to i ne
zeli.
Pomozite mi,molim Vas,mada se osecam kao da
pomoci nema,znam da mora da postoji nacin da
se vrati u normalu,inace Vam se ne bih ni
obracala,samo,ja ga ne vidim.
Mirjana
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Izvinjavam se što ste dugo čekali na naš odgovor.
Svakako bi se složio sa vama da je važno završiti fakultet i da bi to vašem sinu moglo biti od pomoći u daljem životu.
Ako sam dobro razumeo vaše pitanje glasi kako da pomognete sinu da završi fakultet. Dok sam čitao vaše pismo činilo mi se da ste vrlo snažno fokusirani na to pitanje. Izgleda da vam je veoma teško da prihvatite da je vaš sin odrasla osoba te da više nemate kontrolu nad njim. Takođe mi se čini da vam je veoma teško da prihvatite da će on praviti greške (kao i sve mi) od kojih ga niko ne može zaštititi. Dok sam čitao vaše pismo činilo mi se da je vaš strah (a u njegovoj pozadini je verovetno ljubav) izuzetno veliki i da vam nije lako da prihvatite da vaš sim ima svoje mišljenje koje se ne mora podudrati sa vašim i da više nemate načina da utičete na njega.
Mislim da to objašnjava zašto vas laže. Teško vam je da prihvatite njegovu različitost i autonimiju, on to vidi i ide linijom nižeg otpora. Drži vas u zabludi da ne bi morao sa vama da se bori. Zatvorio se, možda vas i izbegava zato što oseća da ne može sa vama da se srete kao odrasla osoba sa odraslom osobom, bez pritisaka. U odnosu odraslih, naime, svako ima pravo na svoje izbore, na svoje greške i svako sam snosi odgovornost za svoje postupke. U svetu odraslih Vi mu možete reći svoje mišljenje i tu je kraj. Na njemu je da odluči, a posledice su njegova stvar. Vama može biti žao što će po vašem mišljenu pogrešiti, ali to je već vaša stvar. Ako nastoite da ga idelje kontrolišete time što će te mu prebacivati to što se zbog njega osećate loše, on će vas i dalje izbegavati.
Da rezimiram. Šta će činiti sa fakultetom i da li će se i na koji način provoditi, to je njegova stvar i čini mi se da su vaši pokušaju da ga oko toga kontrolišete jalovi. S druge strane, prava tema je vaš odnos. Mislim da tu ima prostora za rast i promene. Kada bi vaš rad na sebi učinio da se vaš inpuls za kontrolom njega smanji, te kada bi ste išli ka odnosnu dve odrasle samostalne osobe gde svako ima pravo na svoje izbore i svoje greške, verujem da bi to unapredilo vaš odnos. Možda je to važnije od vašeg uspeha ili neuspeha da ga kontrolišete oko pitanja izbora životnog stila i završavanje fakulteta.
S poštovanjem, Nikola