asked 9 years ago U vezi sam sa devojkom sedam godina. Bio sam svakakav, i dobar i los, varao sam je, par puta. Naravno sada se kajem zbog svega, iako ona nije saznala ni za jednu. Ja jesam za njenu, jednu jedinu. Prevarila me je pre par meseci, u trenutku kada smo bili skoro pred raskidom. Ja sam tada takodje imao kratku aferu. Sve se desavalo dok smo bili na pauzi, koja i nije prava pauza jer smo se svo vreme vidjali, ali ne kao par vec onako drugarski. Pomirili smo se neznajuci sta je ko radio na toj pauzi. Ja sam saznao mesec dana nakon pomirenja. Sve je priznala, rekla je da je mislila da se zaljubila, ali da je shvatila da je pogresila. Odlucili smo da krenemo dalje. Razgovarali smo o tome i to vise puta. Resio sam da oprostim, ako uopste imam sta, s obzirom sta sam ja radio. Shvatili smo gde smo gresili, ona je pogresila koliko i ja. Jednostavno nisam bio tu za nju kad je trebalo, i zaista nisam. Ne krivim sebe lazno, realan sam i znam gde sam pogresio. Ona je pogresila sto je to uradila i to je to. Poverenje i dalje imam u nju, nisam ljut, zaista je razumem. Jednostavno zalutali smo. Problem je sto me to proganja, imam slike njih dvoje u glavi, ne konstantno ali kada se pojave onda je to uzas. Tuzan sam i depresivan, placem. Jednostavno krivo mi je sto smo to sebi dozvolili. Pitanje je sledece: proslo je mesec dana od kada sam saznao, a meni je i dalje lose, pa vas piitam da li je to normalno. Ponavljam oprostio sam, trudimo se i ja i ona, resili smo sve sto je bio problem koji je do ovoga i doveo, ali ja se i dalje mucim tim mislima. Da li ja previse ocekujem od ovih mesec dana. Da li vam se iz ove price cini da cu ja prevazici ovo. I na kraju da li vreme leci ove moje traume? Nadam se Vasem brzom odgovoru, i unapred hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Blizina i brak, paradoksalno, često udaljavaju partnere. Kada se veza začauri i stiša, kada prestane da raste i kada mi korz nju prestanemo da se razvijemo, veza će se ili ugasiti ili će se pojaviti nešto što će je ponovo oživeti. U ovom slučaju, to je iskzleda bilo vaše saznaje o njegovim ljubavnicama. Sami kažete da ste se, kada ste za to saznali, psihički vretili i da sada vaš suprug ne želi da se razvedete, a izgleda da ne želite i Vi.
Cena ove promene, ovog oživavaljnaj vašeg odnosa su njegove ljubevnice. Izlazi da su vam te ljubevnice bile potrebne, da bi vaš odnos ponovo bio živ, da bi ste i vi i on shvatili da ne želite da se odreknete toga što imate.
Nesigurnost je deo živog. Ono što je sigurno i mirno to polako odumire. Možda je nesigunrost ono što sada vaš odnos čini živim. Ono što je potrebno da bi prestala potreba za njeogvim ljuvanicama, to je da vaš odnos raste, da tako kažem sam iz sebe, da se u njemu ponovo pojavi razmena i intimnost (koju je tražio u ljubvnicama). Imam utisak da je vaš odnos sada na nekoj vrsti novog početa i Vi se sa svojim suprugom ponovo tražite, upoznajete, opipavate jedno drugi i osvešćujete osećanja koja jedno za drugo imate, te tražite nove načine da ih razmenite. Ako nađete te nove načine da vaš odnos raste i diše i da vas dvoje rastete kroz odnos, ako nađete načine da se ponovo razmenjujete i da ponovo budete intimni, ljuvnice vam više neće biti potrebne.
Ključ vašeg raste korz ovaj odnos sada je vaš nemir. Taj plodni nemir u sebi, verujem sadrži mnogo toga. Posvetite se otrkivanju tog bogastva. Strah od napuštanja, želja i potreba da se bude u zajednici, prepreke intimnosti i duboko nepovrenje, loši obrasci ponašanja, duboka potreba da se pripada, potreba za verom, sumnja, izneverene nade, večno pitanje da li utočište možemo naći u drugoj osobi ako ga ne možemo naći u sebi, strai seperacioni strahovi, stari obrasci ljubavi nasleđeni iz porodice, sve je to možda deo tog dragocenog nemira koji vas sada suočava sa sobom na jedan novi način, kao nikada pre u životu.
S poštovanjem,
Nikola