asked 6 years ago Poštovani, imam 25 godina. Pre više od 9 meseci sam izašao iz jedne veoma duge veze, koja je trajala nepunih 10 godina, sa prekidima. Iako smo prekinuli svaki kontakt pre 9 meseci, ja ne mogu da je zaboravim. Stalno mi se u glavi okreću pitanja:
– zašto smo prekinuli,
– da li je moglo drugačije,
– ponekad krivim sebe,
– nekad sanjam neke lepe trenutke, kako sedimo razgovaramo, kao da je sve normalno.
Inače, sasvim normalno funkcionišem, viđam se sa ljudima, radim, viđam se i sa drugim devojkama, pokušavam da uspostavim emotivnu ili seksualnu vezu.
Više puta mi se desi da uđem na njen Instagram, vidim je sa drugim momkom, dakle svestan sam da je našla drugog, ali još uvek mi se čini kao da će raskinuti sa njim, pa ćemo opet biti zajedno i tako dalje.
Iskren da budem, ne želim da mi se vrati, želim da nastavim dalje, ali kao da mi ,,đavo mi ne da mira”.
Želim promenu u životu, ali ne znam kako da je izbacim iz glave i kako da nastavim dalje.
Ranije se dešavalo kad smo raskidali i dogovorili se da nema više kontaktiranja, ona je taj dogovor prekršila više puta i ja sam se tu baš naljutio, ali sam nastavio dalje da budem sa njom. Sada, pred zadnji raskid, koji je ona inicirala, naterao sam je da napiše poruku da više ne želi nikad da se čuje niti viđa samnom. Prvo se opirala rečima ,,Neću to da pišem” ali je na kraju pristala i ja sam napravio skrinšot njene poruke.
Tako da posle svega ne znam šta da radim i šta se uopšte dešava.
Da li vi imate neko mišljenje i savet.
Srdačan pozdrav!
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovani,
Vi ste skoro deset godina ste bili sa tom devojkom, tako da devet meseci nije puno vremena da jedan tako blizak i dugotrajan odnos bude završen do kraja. Proveli ste značajan deo života sa njom i na neki način odrastali zajedno, i mnoge važne momente i situacije prošli zajedno. Verujem da je bilo mnogo lepih trenutaka među vama. Posle toliko vremena prirodno je da nam druga osoba uđe pod kožu i postane maltene sastavni deo nas tako da sve što se pitate ili ako sanjate često, kao što ste napisali, je na svom mestu.
Preispitivanje nas samih potrebno nam je i korisno kako se ne bi preterano osvrtali u prošlost ili ponavljali iste situacije u budućnosti.
Možemo se zapitati, kada je ovako važan odnos u pitanju, šta je to za čim žalim u ovom odnosu, šta je to što bih želio da je bilo drugačije? Ako sebe krivim, zbog čega? Da li bih možda želeo da se drugačije završilo i da smo ostali u prijateljskom odnosu? Da li bi želeli da se ona javi, ili vi da se javite?
Ovo su sve hipoteze za bavljenje svojom psihom, pokušavamo da dođemo do nekog odgovara da bi znali šta se u nama dešava. Kako ste nam i napisali, vi funkcionišete normalno i dalje, tako da je moguće da će vremenom stvari da dođu na svoje mesto u vama, bili u kontaktu sa bivšom devojkom ili ne.
Srdačno,
Bojana