asked 9 years ago Dobro vece!
Kada nesto razmisljam I ponakad me razmisljnje povuce, da pomislim nesto uzasno, sto NIKAD, ali bas NIKAD ne bih pomislila…onda stanem u fazonu:,,Nemoguce je da sam ja ovo Pomislila, ne mislim zdravim razumom to”. Uglavnom to bude nesto loše drugima, ali ja znam da to nisam rekla u sebi, nego samo da mi je proslo kroz glavu…Ne znam, muci me too uzasnoo…kada uglavnom pomislim nekome lose, stanem I kazem:,,Neee, nisam to pomislila, zelim dobro svima!!”….Ja stvarno svima zelim sve najbolje, ali mi projuri ta misao I budem slomljena sto sam to uopste I “pomislila”….UZASNO SE OSECAM! Da li ja imam neki problem??
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago A svakome bih dusu dala da je u nevolji nekoj…Ma sve sto treba, ali jednostavno, kao da pomislim da se svadjam sa tom nekom osobom I kazem:,,Sto ti se nije to i to” I onda ja pomislim:,,Nene, ti to nikad ne bih rekla…nene, previse volis tu osobu da bih to pomislila” onda se smirim, I kad legnem nocu, pocnem da razmisljam kako to nije lepo sto sam pomislila I to me muci…A zaista pomazem svima I zelim svima najbolje I cinim drugim ono sto bib volela oni meni da cine…
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Fenomen koji opisujete naziva se prisilnim mislima. To su besmislene misli, često o nanošenju bola drugim osobama koje volimo i koje se javljaju bez naše želje.
Prisilne misli su same po sebi potpuno bezopasne ali prilično neprijatne. Osoba nikad ne uradi ono što joj se u prisilnim mislima javlja.
Prisline misli mogu se javiti kao jedan od znakova povišene anksioznosti. One odražavaju unutrašnju tenziju, obično potisnutu agresiju koje nismo svesni. Agresija je sastavni deo svih nas, ona nam je potrebna radi prevazilaženja prepreka i samoodbrane. Ona je deo prirode i čoveka kao što su zubi deo našeg tela. Ponekad nam je teško da osvestimo i prihvatimo svoje agresivne impulse i svoju tzv. senku. U svima nama postoji mesto na kome smo grubi, nezainteresovani za druge, ljubomorni, zavidni, pakosni. Za naš lični rast važno je da osvestimo i ovu stranu svoje ličnosti i da nađemo načina da je prihvatimo. Destruktivna strana naše prirode nije opasna ako smo je svesni i ako uspevamo da relativno dovoljno zadovoljimo svoje potrebe. Ona je tada mirna i tu je samo zlu ne trebalo, da tako kažem.
Radi prevazilaženja prisilnih misli potrebno je preispitati sebe, svoja osećanja, svoje odnose, svoje granice. Smisao procesa je da postanemo svesniji svojih nezadovoljstava i ojačamo svoje samopouzdanje u odnosu sa drugima i snagu svoje ličnosti, kao i sposbnost da se drugima suprotstavimo ili da im na direktan način tražimo ono što od njih želimo.
Ovaj proces možete praktikovati i kroz psihoterapiju.
S poštovanjem,
Nikola