Poštovani,

Pre 10 meseci raskinula sam sa dečkom sa kojim sam bila tri godine u vezi. To je bila jedna divna veza zasnovana na poverenju i poštovanju, ali on nije imao dovoljno razumevanja za moje potrebe i prosto nestalo je hemije među nama. Ja sam veoma predana fakultetu, aktivno volontiram i često sam stavljala te obaveze ispred njega, a on to nije razumeo. Nekad mislim da je u meni problem što ne umem da se posvetim dovoljno vezi, ali onda kažem sebi da je važno da sam ispunjena jer ću tada svima biti bolja, pa tako i njemu.
Od skoro sam počela sa jednim dečkom da razvijam kontakt, i veoma mi prija njegovo društvo, ali ja ne mogu da se odvažim i ponovo stupim u vezu sa njim i ne samo sa njim, ni sa kim. Ne mogu da etiketiram ponovo svoj odnos time što ću potvrditi da sam sa nekim u vezi. To me sputava, osećam se zarobljenom kada se nešto tako definiše. Ja znam da bi on želeo da budemo u vezi, ali ja sam mu rekla da ne mogu. Mi se i dalje čujemo i sve to zaista liči na jednu vezu, ali ne mogu. I to me sve zaista plaši. Zbog čeka ne mogu sebe da dam nekome bezuslovno? Prevelika sloboda mi je potrebna. I sada, kada imam 23 godine to je ok, ali da li će me ikada to proći. Ovo je sve kompleksnije mnogo jer smatram da uticaj mojih roditelja koji od mene očekuju kule i gradove takođe ima uticaja, pre svega očevo mišljenje da će me bilo kakav vid emotivne povezanosti sputati u ostvarenju ciljeva, a ja više ni ne znam šta je to što zaista želim.

Hvala unapred na odgovoru.