Imam 47 godina, dobar brak i dve cerke od 23 i 15 godina.Starija cerka je bila odlican djak, upisala fakultet koji je zelela, bavi se sportom…Sve deluje lepo a moj problem je sto mislim da sam previse udovoljavala deci i sad ne mogu da se izborim s tim. Moja cerka je posle prve godine fakulteta otisla u inostranstvo da igra odbojku pod veoma lepim uslovima, iako ja nisam to odobravala mislivsi da je suvise mlada, da treba da zavrsi skolovanje. Ona me je ubedjivala u suprotno i ja sam kao i svaka majka podrzala svoje dete. Medjutim,par meseci pre odlaska ona je upoznala decka s kojim se i dan danas zabavlja. Pitala sam je da li ta veza moze da joj poremeti planove u inostranstvu i ona je tvrdila da ne moze, medjutim iako je imala ugovor na dve godine, ona je posle sest meseci raskinula ugovor i vratila se kuci.Iako smo suprug i ja insistirali na tome da ostane i da sad ispostuje ugovor, da mora da bude odgovorna i da mora da stoji iza svoje odluke, ona je isterala svoje. Pravdala se da joj je tesko bez porodice, da ne moze bez roditelja, sestre…U medjuvremenu sam videla ogromnu promenu na njoj, ponasala se kao odrasla osoba a radila stvari totalno nezrele osobe. Kako je napravila pauzu u studiranju, podrzala sam je i da sa drzavnog fakulteta predje na privatni.Pre par meseci je izrazila zelju da ode u inostranstvo, naravno sa deckom i da preko leta zaradi novac za dalje studiranje.I tu smo izasli u susret, pozamili novac za put, koji ce ona da vrati kad dodje.E, sad je potpuno obrnuta situacija, pre neki dan je izjavila da se nece vratiti kad joj istekne viza vec da ce ostati bez obzira na to, da dobro zaradjuje. Opet se ponavlja isto, imamo dogovor i planove kao porodica, ona samozivo gleda samo svoje potrebe ne razmisljajuci o posledicama. Izmedju ostalog, slucajno, na ulici sam saznala da njen decko nema nameru da se vrati i ostala sam u soku jer su nam oboje rekli da idu na sest meseci.Sad se kao roditelji osecamo izigrano jer je to sve izgleda bio njihov plan, oscemo se omalovazavano jer mi svaki put kaze da zaradi za nedelju dana kao ja ze ceo mesec. Mmogo smo se trudili kao roditelji da joj obezbedimo sve, podrzavali je u svemu. Sad smatramo da treba da dodje da zavrsi fakultet pa kad diplomira neka dobro razmisli sta i kako dalje. Ne bih da me shvatite pogresno, mislim da nismo sebicni kao roditelji nego da gledamo stvari malo detaljnije, zelimo joj sve najbolje ali je mlada, zaljubljena…Uvek sam razgovorom i dogovaranje pokusavala da resim porodicne probleme a sad se osecam izmanipulisanom, jos u zadnjih par dana suprug pocinje da mi prebacuje da je to sve zbog mog takvog stava, da sam previse slaba prema njoj…On je rekao , da ako odluci da se ne vrati, ne zeli da zna vise za nju…Ja zelim da joj verujem i da budem uz nju ali mi njen odnos prema nama to ne dozvoljava, veoma lose se osecam zbog svega. Mislim da nisam zasluzila da me laze i da manipulise mojim osecanjima a ona to radi…Kako se osloboditi toga a nju nauciti da bude odgovorna?