Poštovana/i,

Da se našalim, dugme za isključivanje takvih mehanizama još nije pronađeno. Verovatno ih čak nije moguće ni sasvim stvaiti pod kontrolu. Ipak korz proces rada na sebi ovi mehanizmi slabe dok ostali aspketi našeg selfa jačaju. Osnovi element tog rada je svesnost. Važno je da nastojim da budemo svesni ovih mehanizama onda kada se manifestuju, da ih proučavamo i beležimo njihove okidače, načine manifestovanja, veze, da govorimo ili pišemo o osećanjima koja su sa njima povezana o strahovima koji iza njih stoje, da obezbedimo uslove u kojima će biti nekog da nas čuje, prepozna, podrži…

Psihoterijski proces omogućava nam takođe da se ponovo sretnemo sa okolnostima detinjstva kako bi smo ih, koliko je to moguće reintegrisali. Drugi deo rada sasvtoji se u razviju novih oblika ponašanja koji su zadovoljavajući u većoj meri.

Uprošćeno govoreći kombinacija rada na samospoznaji i svesnosti, rada na reorganizaciji i reintegraciji dečijih iskustava i rada na razvoju novih, adekvatijih iskustava i načina pojavljivanja u sredini, vodi stanju u kome je naš psihički aparat relativno jači od očvrslih šema koje nas ometaju.

Ovaj proces nije brz (višegodišnji je, čak celoživotni) i traži strpljenje i posvećenost sebi. Pored psihoterapije na tržištu postoji i mnogo literature za samopomć i samospoznaju, a na sebi možemo raditi na mnogo načina. Ovaj proces takođe nije mehanički. To je prostor u kome smo sami sebi cilj(prostor ljubavi prema sebi), prostor traganja za sopstvenim putem i smislom i integracije našeg dosadašnjeg iskustva življenja, prostor suočavanja sa svim oim što ljudska egzistencija znači, prostor koji ima veliku važnost za naš život.

S poštovanjem, Nikola