Postovanje…ewo javljam vam se opet nakon duzeg vremena,vec smo stari znanci pa rekoh da podelim sa vama neke stvari..DOSELILI SMO U DRUGU ZEMLJU(svajcarska u pitanju)…tu smo vec 9 dana kod sestre,u podalpskom delu,u srcu svajcarske,jedno selo na 1200 nadmorske visine,malo je selo,200 stanovnika,i jos gde po koji vuk…nema veze sa civilizacijom,al dobro tako smo odlucili..prva dva dana mi je bilo nejasno gde sam ,onako uplaseno reagovao,ljudi u selu vas cudno gledaju,verovatno misle o su sada ovi ljudi..odete u radnju nista ih ne razumete iako smo supruga i ja odradili B 1 nivo nmackog jezika pa se pitate sta smo mi to radili pola godine i vise..imaju neki cudan dijalekat…moja sestra ovde vec 20 godina ,navikla,sama zivi,njoj prija tu u selu,valjda to ide sa godinama,malo je i neuroticna i cudna,sve joj smeta,upaljeno svetlo,radi televizor,cuju se komsije..neki dan smo sisli malo u civilizaciju kao da smo se preporodili,ali kratkog veka bese,..sve u svemu ..uzas ..jos kada znate da ste ostavili cerkicu kuci kod polusposobnih baba i deda muka vas uhvati,neki dan sam drzao njenu sliku ispod kreveta i plakao kao malo dete…u noci ne mogu d azaspim,pitam sebe koliko je vredno sve ovo da covek trpi i sta je cena ovoga…i na kraju shvatih da je cena prokleti NOVAC od koga nam zavisi da li cemo udahnuti ili izdahnuti,da li cemo plakati ili se smejati,da li cemo biti raspolozeni ili ne,jer moje poimanje ove ekskurzije je da ja nisam zeljan ni svajcarske,ni alpi,ni kezera ni sira,vec boljeg zivota,a to je posao ,i kada sve to saberes NOVAC…dok am bio u srbiji ,to sam vam vec rekao odradio sam jako puno terapija,i nikako se ja i terapeut nismo mogli sloziti oko definicije novca..za njega je novac sredstvo zivljenja,a ja tako nisam poimao,pa i neka bude,ali on jako dobro zaradjuje tako da mogu da ga i razumem..za mene trenutno nije sredstvo negoJAKO BITNA STVAR..jer ja trenutno zbog novca (boljeg zivota)tpim mnoge stvari koje sam vec naveo,a moj terapeut sada mozda seta Knez Mihajlovom i pije pice i sedi sa svojom ccerkicom svako vece….mislim da sam tokom terapije napredovao u nekim stvarima,ali ovo mi jos nije jasno skroz…ili da sam sebe ubedjujem u nesto..neznam..jezik je najveca prepreka ovde,bez toga nista skupa je ulaznica za ovu zemlju..sta ce biti neznam..hvala vam sto ste podelili sa mnom ipak trenutno bol,tugu,bes koji nosim u sebi ,nisam napisao ovo da bih vam kukao i ne zelim da me sazaljevate,nego da mi na pametan i lep nacin date podrsku kako da se izborim sa svim ovim u narednom periodu,jer mislim da je ovo neka vrsta prekretnice u mom zivotu…SVAKO DOBRO ZELIM,Pozdrav iz hladne Svajcarske