Zdravo,
imam problem,zapravo ne razumem. Sa deckom sam trinaest meseci i to je veza na daljinu,onda su se izdesavale neke nove stvari imali smo svadje i svadjice,ali smo sve resavali i znali smo da bi sve bilo lakse da smo blize. Medjutim..on je raskinuo sa mnom,kaze da zeli da bude sam i da ga sve gusi,da me voli i da mu je mnogo zao,samo hoce da bude sam. Posle dugo sati razgovora i svega,on je zaplakao..sav se tresao i uporno ponavljao da vise ne prepoznaje sebe i da je covek bez duse,da ne znam kako moze to da radi..i to me je mnogo potreslo..videla sam koliko pati,ceo dan smo sutra proveli zajdeno..naravo nismo se pomirili i onda sam ga sutradan ispratila na autobus..i od kad je otisao,postao je hladan,onda mi kaze da mu je tesko samo zeli da preboli ovo na svoj nacin,sam. Rekao mi je da sa mnom vidi buducnost,ali ne i sadasnjost,da zeli jednog dana da se vrati,ali da sad ne zeli da bude tu.Ne zam sta da mislim..ne razumem zasto toliko pati i radi to? Pati i to vide svi,al ipak je otisao,kaze da sam bila najbolja prema njemu od svih ljudi u njegovom zivotu i opet je otisao. Kada sam otisla od njega,njegova majka me je zvala u oet ujutru i rekal da ga nikad nije videla takvog..da od kada je bio dete nije videla da place,a da ga sad cuje u drugoj sobi koliko jeca,da joj je rekao da je sa mnom otislo pola njegove duse,da mu nikad u zivotu nije bilo teze. Moj mozak to ne razume,ne shvata ako me toliko voli i ako mu je toliko stalo zasto ide? Zasto nas osuduje da budemo nesrecni i da patimo kad nas nista ne sprecava da budemo zajdeno? Sem njegove odluke da nece da budemo zajdeno. Interesuje me struno misljenje,sta vi mislite o ovome.