asked 6 years ago Postovani, u braku smo 3 i po godine. Odmah posle svadbe smo iznajmili stan i zivimo kao podstanari.Jer moj suprug je imao jos dva brata, jedan je trebalo da ostane u porodicnoj kuci, drugom su sagradili kucu, a mi smo trebali da stvaramo nesto svoje. U poslednje vreme, planirali smo da kupimo, tj gradimo kucu… Moj muz je zeleo da bude na imanju njegovih roditelja, koje se nalazi u jednom prigradskom naselju. A ja nisam bila za to jer skola je daleko, za grad treba prevoz, nemam tamo nikog svog…Pre par dana poginuo je mladji dever (ovaj kome je trebala da ostane porodicna kuca)muz insistira da mi sada predjemo u tu porodicnu kucu, znaci zivot u klasicnoj zajednici… Ja zaista nisam spremna za to. Medjutim ako odbijem mislim da cu ih sve povrediti, a ako pristanem da zivim tu znam da cu sebe izgubiti i ugusiti za citav zivot. Molim za pomoc…
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovana,
Izgraditi kuću veliki je i važan zadatak. Ništa manji i manje važan nije zadatak da utočište gradimo u svojoj svesnosti. Svesnost je zatim temelj za građenje utočišta u pertnerskom odnosu.
I za jedno i za drugo potrebno je dogovaranje, pregovaranje, razumevanje i spremnost na rikike raznih vrasta. Možda je situacija u kojoj se nalazite idealna da testira i unapredite vašu sposbnost da se sa sobom i svojim patnerom dogovarate, da pregovarate i da testirate svoja shvatanja.
Ako i pored spremnosti na preispitivanje sebe i vaših odnosa nađete da idalje niste spremni na nešto što će druge povrediti i ako odlučite da postupite na taj način, onda je povređenost drugih prosto cena vašeg izbora.
Možda i oni koji se nađu povređeno našim odlukama takođe imaju odgovornosti za svoja osećanja.
Srdačno,
Nikola