Poštovani,

Ono što je mnogo važnije od nedovoljno jasnih reči i naziva kao što je [i]poremećaj ličnosti[/i] je da Vi osećate da imate problem koji ometa vaše socijalno funkcionisanje. Svesnost problema i zapažanje načina kako se on pojavljuje veliki je korak u radu na sebi, korak bez koga bilo kakva promena nema šanse.

Rad na sebi međutim traži vremena i strplkjenja i često se ne odvija onako brzo kako bi mi želeli. Nekim aspktima nešag ponašanja ili nekim osećanjima teško je ili nemoguće komandovati. Za početak je važno da shvatite da problem nije nastao slučajno, već da je nastao da bi nas na neki način zaštitio, da bi nam pomogao da preživimo.

Na primar, čitajući vaš post ja sam se pitao da li svojom govorljivošću i isticanjem zapravo pokušavate da prikrijete svoju nesigurnost. Ako je to tako, onda je smisao vašeg sinptoma u tome da vas zaštiti od unutrašnjeg osećaja nesigurnosti, od straha da neće biti prihvaćeni sa onim što jeste. Ako je to tako bilo bi potrebno raditi na nesigurnosti, na upoznavanju i prihvatanju sebe. Kako je ona nastajala i gde se razvila? Da li se i neko od vaših rodtelja ponaša slično kao i Vi? Da li je sredina u kojoj ste rasli prepoznavala vaše kvalitete? Da li su značajne druge osobe više bile zainteresovane za vas i ono što se u vama dešava ili ih je više interesovalo vaše ponašanje i vaši rezulteti, da li ih je više interesovala vaša unutrašnjost ili fasada (ono kako vas drugi vide)? Gde je i kako strah od toga kako će vas drugi videti nastajao i ravijao se? Čega se zapravo plšite? Šta nebista želei da drugi pomisle o vama? Šta vam se čini da bi se dogodilo ako bi drugi o vama stekli negativan utisak?

Ovo su neka pitanja koja možete da postavite sebi kako bi produbili svoju svesnost. Rad na sebi odvija se korz proces upoznavanja svoje unutrašnosti, svojih autentičnih potreba i osećanja, svojih sistama vrednosti, prošlih iskustava koja su nas oblikovala. Relativno siguran u ono što jesam mogu da budem samo ako poznajem i volim ono što jesam. Tu je naravno veoma važno i da postoji dovoljno iskustva preoznavanja i prihvatanja od strane drugih. Važno je da prepoznajemo da postoje drugi koji nas prihvataju i da dozvolimo sebi da čijemo kako nas vide i da uživamo u prihvaćenosti.

Sve ovo sada omogućava da eksperimentišemo da drugačijim načinima ponašanja. U početku mođu ljudima sa kojima se osćeamo sigurno. Umesto da pričamo gluposti možemo ih pitati kako nas vide i zašto su odlučili da se druže sa nama. Možete pokušate više da slušate i da gledate šta se u vama događa i kako reagujete na ono što neko drugi priča. Da li ga vidite i razumete ili zapravo ne slušate? Kako tašno prekidate kontekt? Šta se događa sa vašim uzbuđenjem? Šta se dogodi ako pokušate samo malo drugačije?

Za čitav ovaj proces na psihoteriji potrebno je nekoliko godina. Imajte u vidu da su to veliki, celoživotni zadaci koji se ne mogu završiti na prečac. Pokušajte da uživate u samospoznaji i laganom menjanju, u besjranom potencijalo za rad na sebi koji nam život pruža.

S poštovanjem, Nikola