Postovani,
Volela bih da mi date svoje misljenje o tome u kojim profesijama je preosetljivost dobra osobina? Po prirodi imam veoma osetljiv nervni sistem na svetlost, zvuke, osecam emocije drugih ljudi snazno i intezivno. Uzrujava me sve to i zahteva mnogo vremena da se regenerisem, a moguce da bas zbog te osobine posedujem umetnicke talente i bujnu mastu. Moj otac zeli da zavrsim prekvalifikaciju za med. sestru, kako bih otisla u inostranstvo, jer ne misli da od likovnonjastva moze da se zivi. Roditelji su mi pragmaticne osobe, a ja totalni zanesenjak… Iako sam mu obecala da hocu, nisam sigurna koliko je to poziv za mene. Cula sam da je za taj poziv potrebna jaka psiha i stabilnost, dok se ja vecinu vremena osecam veoma krhko,inspirisano, detinjasto… Volim biti podrska drugima, ali se bojim da bi me taj posao sasvim psihicki unistio. Dvaput sam napustala umetnicki fakultet, zbog psihickih i psihosomatskih tegoba. Nisam bila dovoljno uporna u borbi sa depresijom i anksioznoscu pred ispite, ali zelim se izboriti sama sa sobom i volela bih zavrsiti akademiju, jer stvarno imam pregrst ideja i receno mi je da sam natprosecno talentovana. Mozda zvucim konfuzno, moje pitanje kako psihologija tumaci preosetljiost i u kojim poslovima ona moze da bude prednost, a ne mana? Srdacan pozdrav! 🙂