Postovani,
imam 46 godina,pre 5 godina je moj suprug iznenada preminuo.Zivim sa bolesnom majkom i dva sina od 19g i 22g.Od kada sam ostala sama sve vise imam osecaj manje vrednosti,imam utisak kao da mi na celu pise “udovica”, a to u mom okruzenju kao da znaci predmet za izivljavanje,istresanje,”bokserski dzak”(radim kod privatnika i bezuspesno trazim drugi posao-kad god gazda ima neki problem ja sam ta koja ce nastradati na bilo koji nacin-vredjanje,vika,potcenjivanje…naravno nista u fizickom smislu).A da “zlo bude vece” moj stariji sin je u medjuvremenu bio u vezi sa udatom zenom.Ja sam od kada sam saznala bila protiv te veze,on kaze da je raskinuo.Pre nekoliko meseci je otisao na sestomesecni rad u inostranstvo.Rodjenom bratu i meni se javio 4-5puta,ali je zato sa svojim drustvom bio u svakodnevnom kontaktu putem elektronske poste,vratio se i dalje se prema bratu i meni ponasa kao prema strancima.Mislim da je gubitak oca ostavio dubok trag u njemu,pokusala sam da ga nagovorim da poprica sa nekim strucnjakom-naravno bezuspesno,kaze da njemu pomoc nije potrebna.Na svaki moj pokusaj ostvarivanja kontakta on se breca,vice ili jednostavno odgovara “ne znam” sta god da je u pitanju.Svi nasi prijatelji konstatuju da se cudno ponasa prema porodici,ali niko nece da mu skrene paznju.On se prema svima u nasem okruzenju ponasa potpuno normalno,uvek je raspolozen za razgovor,bilo koju vrstu pomoci…samo smo brat i ja problem u kontaktu Ne znam kako da pomognem sebi i njemu.Svesna sam toga da nekada samo jedan razgovor sa strucnjakom moze mnogo toga da resi,ali ja nisam u finansijskoj mogucnosti da posetim bilo koga.Osecam se usamljeno,napusteno i kao da mi je sve krenulo negativnim tokom od kada je suprug preminuo.Molim Vas za savet.Unapred zahvalna majka.