asked 7 years ago Dobro dan, pišem vam sada jer ne mogu da spavam. San je za mene postao misaona imenica. Pre neki dan sam se vozio sa biciklom i našao pored puta dva kučeta, koje je neko odbacio. Hteo sam da ih pokupim i donesem do obližnjeg naselja u nadi da će ih neko pokupiti, ali na kraju nisam jer su izgledali bolesno. Samo zbog mog gadjenja kučići su ostali na putu i umrli. Od tada imam grižu savest i ne znam kako ću dalje. Planiram da iyvršim samoubistvo.
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovani,
Izvinjavam se na čekanju, uspeli smo da previdimo Vaš post. Kako ste nam ponovo pisali na istu temu, bio sam slobodan da Vaše prethodno pitanje (koje je identično), obrišem.
Vašu grižu savest, čitajući Vaše pitanje, doživljavam ne kao zasluženu kaznu, već kao pokazatelja Vaše širine i Vašeg kapaciteta za rast. Razmislite da, time što je osećate, pokazujete da ste pre svega čovek, koji je možda prema svojim moralnim načelima, napravio pogrešnu odluku. To je savršeno normalno i u redu, jer je priroda života ipak takva, da zahteva žrtvu pre dobijanja.
Zato Vas pozivam da razmislite šta je to što ste Vi dobili, time što su životi tih pasa, dati. Da li je Vaša griža savest nešto što možete videti kao prostor za Vaš rast i promenu, kao nešto što vredi? Ponekad sudbinu ne možemo promeniti i sa njom i odlukama koje donesemo, moramo biti u stanju da se pomirimo i da ih pustimo. To najbolje činimo onda kada znamo da je svaki naš korak u ovom životu tu, da bismo učili i rasli.
Srdačno,
Ognjen Vukotić