Pozdrav divni ljudi!
Ovako, u jednom klubu treniram boks a u drugom kik boks i svaki dan idem na treninge i u jedan i u drugi klub, a treneri ne znaju za to. Grize me savest, ubija me! Možda je glupo, ali osećam se kao da ih svaki trening izdajem! Prva stvar je što ne mogu da odem ni iz jednog kluba jer trenere obožavam jer su predobri(zbog toga me najviše boli) a druga stvar je što je meni potrebno da svaki dan treniram a nijedan od ta dva kluba ne može da mi pruži svakodnevni trening. Ne mogu a i ne želim da prestanem da treniram, iako osećam krivicu. Možda vam ovo zvuči glupo, ali ja stvarno ne mogu da prestanem da mislim da izdajem ljude koji se na neki način bore za mene. Ovo sam morala, jednostavno, da vam napišem da bi mi bilo lakše i jer niko ne može da me posavetuje. Hvala.
Pozdrav
Poštovana,
Mislim da ovakav ritam života nije nimalo lak, te je vaša posvećenost sportu i zdravom životu za svaku pohvalu.
Mogu da osetim da vam je stalo do oba kluba i da vam je važno da osetite ukorenjenost i u jednom i drugom. Ukoliko je to ono što vama prija i ukoliko vas oba sporta ispunjavaju, onda želim da vas podržim da izadjete pred svoje trenere sa vašom odlukom. Razmislite šta se krije iza vaše griže savesti? Na koji način izdajete ako ste posvećeni treningu i u jednom i u drugom klubu? Da li ste imali i ranija iskustva sa grižom savesti?
Verujem da ćete u jednom trenutku, kada za to dodje vreme, odlučiti šta želite da nastavite i čemu se želite posvetiti više. Podeljenost nije jednostavna za nošenje u našoj duši i to je sasvim u redu.
Razmislite da budete iskreni i potražite podršku od vaših trenera. Kažete im da ste bili u nedoumici i možda čak zamolite da medjusobno saradjuju ukoliko su voljni. Svakako je integracija najplemenitija snaga čovekove duše, te vas pozivam da je najviše i iskoristite.
Srdačno,
Ognjen Vukotić