Poštovani doktore, moje pitanje je, kako osobi koja je gojazna,reći da treba da povede računa o svom zdravlju a da to prihvati bez uvrede. U pitanju je moja ćerka koja od puberteta ima sklonost ka gojenju mada je uspevala da donekle drži po kontrolom. U poslednje vreme to postaje problem, mislim da ima sigurno blizu sto kilograma. Visoka je, veoma lepa, skladna, pa to nekako lepo i nosi, ali vidim da gubi meru. Kad pomenem bilo šta na tu temu, odbija razgovor,pazi kao na hranu, smanjila je, ne jede slatko i tako, priča ono što želim da čujem. Onda se vidimo i shvatim da me laže. Odgovori su joj, te je danas naduvena,ima ciklus,široka joj je trenerka i tako neka opravdanja. Kad dodje kod mene, pravo ide u frižider, ako ima bilo šta slatko ne ume da se zaustavi. Sad još radi od kuće pa se manje kreće, sama je, razišla se sa dečkom sa kojim je živela pa možda ima i to neke veze. Ne znam. Odrasla je, sama bira kako će da živi, al ja kao majka teško podnosim da gledam kako sebi uništava zdravlje i nade da joj bude bolje. Ne znam kako da započnem tu temu sa njom. Stalno priča kako će na treninge, dijetu, da želi nekoga da upozna a ne preduzima ništa. Mogu li išta da uradim da ne povredim njena osećanja, da je pomerim, motivišem nekako. Pametna je, sposobna, ume da se dotera, dobra je u poslu, momci je gledaju, primetim kad odemo negde zajedno, ima stav i ponašanje, a znam da je u stvari nesigurna i da i njoj samoj smeta težina. Šta mi savetujete, da pustim i čekam dok sama ne učini nešto ili da rizikujem razgovor, otvoren, pa šta bude.Do sada onako kao diskretno samo pitam po nešto, nije da ne primećuje šta hoću da joj kažem, ali neko mora da joj kaže da je na granici da bude debela preko mere. Brinem zbog njenog zdravlja i to mi je najveći problem. Imala je neke ginekološke probleme u lekar je skrenuo pažnju na težinu da ne bi trebalo da se goji. Hvala vam na vremenu u trudu.