Poštovani,

Nisam siguran da razumem šta je vaše pitanje i u vazi sa čim želite savet.

Svakako da nije lako ostati normalan danas i ekeonomsni problemi svakao utiču na kvalitet naših života i naših vaza. Treba nam puno preduzimljivosti, rada na sebi, učenja, razvoja novih znanja i veština, strpljenja, rada.

S poštovanjem, Nikola

znate sta,jamislim da ste vi psihijatri dobri govornici,medicinski potkovani,i samo jednu te istu pricu pricate u krug…puno rada,ucenja na sebi,strpljenja…pa to ja znam i bez vas…ali sta ako neko nije u stanju da pokrene sve te vestine u sebi…nismo svi strpljivi,sposobni,pametni…razumete…super naucite me da budem takav…idem kod jednog psihijatra vec duze vreme,kod njega se osecam kao da sam na času istorije…onda vam prepise brdo tableta i to je to,i samo u krug,a za svaki put vam uzme pozamasnu sumu novca…PSIHOTERAPIJA…je bitna ali kada se pacijentu udje u srz problema,kod njega ja to nisamosetio…nemojte da se ljutite nisam nista rekao da ste vi lose rekli,ali ja ocigledno imamproblem dugi niz godina koji nije resen..

Poštovani,

Ovaj blog jeste mesto gde možete izraziti svoje nezadovoljstvo. Ipak, zamolio bi vas da pravite razliku između nekoliko redaka odgovora koje ste dobili na nekolko reči koje ste nam uputili, i psihoterijskog procesa koji je veoma složen i mnogoslojan i ni po čemu se ne može uporediti sa ovim što možete dobiti ovde. Treba voditi računa i o tome da psihijatrijska konsultacija i dijagnostika na osnovu koje biva određena medikamentoza terija, kao i kontrole koje posle uslede, nisu psihoterija niti psihoteapijske seanse.

Ako je vaš psihijatar psihoterapeut i ako ste sa njim u psihoterapijskom procesu, te ako niste zadovolji radom, od koriti za proces može biti da o tome sa njim razgovarate. Nije nikakv greh ni promeniti terapueta u koliko nalazimo da nismo zadovoljni onim što dobijamo ili imao utisak da smo iscrpli potencijale za razmenu.

Takođe bih savetovao sve korisnike psihoterapeutskih usluga da se odma na početku raspitaju o psihoterijskim edukacijama koje su njihovi prihoteraputi završili kao i o sertifikatima koje poseduju. Neko naime nije psihoteraput samim tim što je psihijatar. To su dve različite stvari. Lično ne podržavam čestu praksu koju imamo kod nas, da psihijatri i psiholozi rade prihoteriju bez odgovarajuće psihoterijske edukacije (koja mimo osnovnih studija obično traje najmanje pet godina).

S poštovanjem, Nikola

moj psihijatar ima skoro 70 godina,40 godina je u tom poslu,pretpostavljam da ima sve u malom prstu,naravno i da cenim njegovu titulu,ali na mene i nije bas ostavio neki utisak,…kada mu ja to kazem,onda mi on govori kako on ima preko 2000pacijenata godisnje a da ovakvoga jos nije sreo,sto mislim da je neprimereno…moje miljenje je da se nije dovoljno upustio u problem,ko znba koliko on to morada isprica u toku dana,a i stariji je covek,ali me uvek privlaci kod njega godine i iskustvo koje je proveo na psihijatriji…postoji li kod mene mozda poremecaj ličnosti…

Poštovani,

Opet bi želeo podvući da psihoterapija i psihijatrija ni izbliza nisu isto. Psihoterapija je veoma komplikovan proces i traži kontinuiranu edukaciju i kontinuiranu supervitiju. Nažalost malo profesionalaca u našoj zemlji odgovara ovim standardima. Da li je to slučaj sa vašim psihijatrom ja to ne znam.

Drugo što želim reći to je da psihoterapiju niko nema u malom prstu, niti je može imati. Rad sa svakim klijentom je do izvesne mere jedinstven, menja terapeuta i zahteva da terapeut prolazi kroz lični proces. Podrzumeva traganje za jednistvenim solucijama i rešenjima, podrzumeva prolaženje kroz zablude i otkrivanje istih, suočava nas sa granicama naših moći i nikada nije apsolutno uspešan. Psihoterapija je isuviše delikatan i kompleksan proces da bi je bilo ko imao u malom prstu. To nije neko gotovo znanje koje samo treba primeniti, već razmeva, kontakt, proces duše. Po sredi su dakle standardi kojima je teško odgovoriti a čitava stvar ponekad jednostvno ne uspeva dovoljno.

Treće, postoje različiti psihoterapijski modaliteti koji se među sobom veoma razlikuju. Nekim klijentima i nekim vrstama problema više odgovaraju jedni a nekim drugi modaliteti. Vi otprilike kažete da vam vaš psihijatar drži predavanja. To nimalo nije svojstveno nekim modalitetima. Edukacija klijenta je tak jedan mali deo psihoterapijskog procesa. Takođe ne odgovara svaki terapeut svakom klijentu. Samnom je do danas radilo šest terapeuta (reč je o blizu osam godina, tokom edukacije i posle).

Uz dužno poštovanje godina i iskustva vašeg psihijatra i pod pretpostvkom da se sa njim nalazite u psihoterapijskom procesu a ne u psihijatrijskom savetovanju, smatram da je od interesa za proces da mu govorite o tome kako se osećate sa njim (sve ovo što nama govorite) kao i kako se osećate sa njegvim odgovorima i opet sa novim odgovorima. To je važan deo procesa.

Da li se kod vas može govoriti o tzv. poremećaju ličnosti ja ne znam niti bi bilo etički tako ozbiljnu i uslovnu dijagnostiku praviti na ovom mestu i na ovaj način.

S poštovanjem, Nikola