Poštovana,

Emocije i hrana jako povezani. Naše bazično iskustvo već u prvim mesecima života je da je biti voljen isto što i biti nahranjen. Unošenje hrane i uživanje u hrani takođe je taktilno senzorne vrste kao i uživanje u dodiru, poljubcima i milovanju. Rad na temi koju donosite stoga zahteva ozbiljnu posvećenost.

Veoma je dobo da ste svesni načina na koji prepoznavanje i uvažavanje “negativne” emocije zamenjujete za senzaciju gladi, odnosno kako doživljaj emocionalne praznine nastoite da popunite prepuštanjem zadovoljstvu na nivou senzacije ukusa.

Način da pomognete sebi je da nastvite da istražujete šta vam se događa, odnosno da nastvaite da širite svoju svesnost. Jedan pravac je istraživanje emocija, prepoznavanje i artikulisanje emocija, njihovo izražavanje i rad na njihovom razumevanju i prihvatanju u svetlu vaza sa matricom vaših bazičnih iskustvava.

Drugi pravac je unošenje svensoti u sferu senzacija, prepoznavanje i davanje značenja telesnim doživljaima.

Na primer pokušajte sebi postaviti neka od sledećih pitanja: Kako znate da osećate emocionalnu prazninu? Kako emocinalnu prazninu osećate u telu? Koje su emocije po sredi? Bes, tuga, strah, kombinacija? Koje mili i asocijacije vas čine tužnim, besnim, uplašenim? Kako reagujete kada preoznate svoje nezadovoljstvo i svoje emocije? Da li na primer osećate nazadovoljstvo, odbijnost i neprihvatanje prema sebi kada osetite nazadovoljstvo, tugu, ljutnju? Da li tada osećate senzaciju gladi ili ne? Kako su se drugi ponašali prema vama kada ste osećali tugu ili ljutnju? Možete li da ostanete u kontaktu sa tim emocijama? Na koji način dobijate emotivnu satisfakciju od strane ljudi koji vam znače? Da li ste sveni i da li uživate u tim emotivnim razmenama? Šta možete učiniti da ih bude više?

Ovaj proces otrivanja sebe ali i duboku i autnetičnu emotivnu razmenu možeze realizovati i u psihoterapijskom odnosu.

S poštovanjem, Nikola