Poštovana,

Pojava ovakvih ponašanja kod dvogodišnjaka nije neuobičajna. Njihovi mehanizmi savlađivanja sebe nisu još dovoljno razvijeni pa im treba naša pomoć u vidu strpljenja i ljubavi.

Vema je važno da tražimo način da im pružimo ono što im treba i onako kako im treba, a to je kvaliteno vreme u kom ćemo zajedno osećati da se razmenjujemo. Uvek nam je za to potrebno više posmatranja i traganja za načinima.

S obziram da njegov brat sada crpi pono vaše pažnje, prirodno je da je vaš sin ljubomoran na njega. Ljubomora se leči ljubavlju. Pozivajte ga da se uključi u ritaule kojim iskazujete negu prema mađem detetu, hranjenje, kupanje, maženje… Razmislite da, s druge strane odvojite sat vremena, možda baš kada se vrati iz obdaništa, kada ćete biti posvećani samo starijem sinu tražeći način da budete zajeno i u rameni. Sat samo za njega. Nađite puno načina da ga pohvalite, nađite načina da VIDITE stvari oko kojih bi ste ga pohvalili. On je sigurno snažan mamin dečak, jer pomera nameštaj po kući. I sugurno je dobar mamin dečak, jer pazi da se nešto ne razbije. Igrajte se prostih fizičkih igara.

S druge strane deca uče da vladaju svetom a mi smo prva žrtva njihovih manipulacija. Deca će uvak pokušavati da nama manipulišu i ono što nazivate histerijom je sada njegov način. Da li će i koliko deca koristiti neki način delom zavisi od toga kako mi na taj način odgovaramo. Kada počena sa takvim ponašanjem možete jednosvno otići u drugu sobu ili ako je napolju možete jednosvno odšetai i seti na obližnji klupu ostaviviš ga bez rači da se valja po podu u naletima besa. Suština je u tome da tražite načine da ovo ponašanje ne hranite pažnjom. Ako mnogo plače možete mu ponuditi zagraljaj bez reči. To ne znači da će dobiti i ono zbog čega plače, to samo znači da ste Vi tu kada mu je taško i da ga i tada volite, a neke stvari se ni tada ne mogu dobiti, jer u životu ne mogu sve što hoću.

S obzirom na nesigurnost u bazičnu vezanost, razmislite o tome da li navikavanje na ne spvanje kod babe možete da odložite, i razmislite zašto vam je baš sada to toliko bitno. Dobro je da je sa babom duboko povezan. Nju je pronašao kada ste ga Vi “napustili”, a posle ste se vratili sa nekim drugim u naručju a dvogodišnjaku nijhe lako da shvati da to ne znači da nije napušten, čak i ako se toga uopšte ne seća. Ta veza mu je veoma važna jer predstvlja zamenu za mnogo toga što Vi ne možete da mu pružite i pomagaće mu da ponovo sve više veruje u vašu ljubav.

Radite na svojim osećanjima krivice, straha i neadekvatnosti. To je uvek dobar način da pomognemo našim mališanima. Gradite nove sisteme podrške u svom životu. Odajte sebi priznaje za sve što za njih činite i verujte u svoju ljubav.

S poštovanjem,
Nikola