Poštovani,
partner i ja smo se malo udaljili nakon 6 godina veze u smislu, nekad smo bili razdvojeni pa smo se više pozeljeli jedno drugoga, a sad zivimo u istom gradu i nemamo pretjeranu zelju da se vidjamo. Vidjamo se jednom sedmicno, kad smo skupa super je, ali nemamo zelju npr za vidjanje drugim danima. Kao da je zavladala monotonija u vezi. On iako kaze da me voli i da ne moze vidjeti svoju buducnost bez mene, zeli pauzu (da se ne vidimo par vikenda, da on vidi hoce me se pozeliti ili ne). Ja onda stalno razmisljam, da li je to samo uvod za raskid, ne mogu prestati razmisljati sta da radim.
Poštovana,
Šest godina je zaista značajan period i možda je dobar trentak da preispitate šta ste dobili u ovoj vezi, koji apsketi veze su više a kojima manje razvijeni, odnosno šta je to što trenutno čini vašu vezu, šta vas povezuje. Na primer, razmislite u kojoj meri je razvijeno povrenje i iskrenost, kakvi ste kao par u svetlu potrebe da govorie o sebi i svojim osećanjima, izmeđuostalog i povodom ove sadašnje sitacuje? Da li u vašoj vezi postoji dovoljno podrške da razgovarate o vašim osećanjima povodm “pauze” i drugih otvorenih pitanja, a da se taj razgovor ne pretvori u neku vrstu pokušaja manipulacije i ucenjivanja.
Da bi veza živela potrebo je da se razvija. Stoga razmislte na koji način se vaša veza razvija, šta je novina, da li je možda upravo ova istaucija poziv na prispitivanje i razvoj. Šta su kapacitei vas kao para a šta su nedostaci?
Ideja vašeg patnera da mu je potrebna pauza da bi video da li će vas se poželeti ima smisla, jer pauze i prostor za osvežavanje želje jesu važan deo odnosa. S druge strane ostaje otvoreno pitanje šta se to događa u vazi pa da je došlo do monotonije, odnosno šta nedostaje ili šta bi trebalo da se desi pa da do tog osveženja dođe u samom odnosu.
Srdačno,
Nikola
A kako da naučim kontrolisati ljubomoru, npr. nekad nešto kažem u afektu i poslije se pokajem što uopšte sam išta rekla :S