asked 10 years ago Pozdrav,
potrebna mi je vasa pomoc,pocecu odmah da ne duzim.
Imam problem sa ljudima oko sebe,nije bitno da li ih poznajem ili ne.Muci me to sto kad se sretnem sa nekim uvek se pitam sta da kazem ili gde da gledam ili kako da se ponasam i slicno.Imam dosta drugara i ranije me to nije toliko mucilo ali zadnjih recimo par meseci su mi takva pitanja non stop u glavi.Evo sad me je zvao drugar na pice a ja izmisljam kako ne mogu,ustvari mi je tesko da sedim u kaficu sa njim jer ne znam kakav cu utisak da ostavim i da li ce da primeti da nesto nije u redu sa mnom,a i nemam neku zelju da odem.Bojim se da ce da me davi tamo i da cu morati da slusam neke price koje mi se ne slusaju,osecacu se kao prisiljen na nesto. Sa druge strane mi se ne sedi kuci i zelim da se druzim i sa njim i sa svima oko sebe.Takodje sam primetio da se obilno znojim cim izadjem iz kuce.Da li nesto nije sa mnom u redu ili sa ljudima sa kojima se druzim to bih bas voleo da znam.Hvala vam veliko unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Sa svakim od nas nešto nije u redu. Najzad život nije bajka i iskušava nas do krajnjih granica. Valjda to čini jednu crtu njegvog smisla, možda doduše nama ne tako omiljenu.
Dalje, na osnovu onoga što ste napisali nije moguće ozbiljno sagledati vaše stanje i razumeti problem.
Evo stoga jedne kratke opaske i nekih pitanja preko koih možete nastaviti da se bavite sobom.
Govorite o nesigurnosti i fokusiranosti na pitanje kako vas drugi vide. Jedan deo interesovanja za mišljenje drugih o nama svakako je zdrav. Ipak opsednutost tim pitanjem može biti u vezi sa našim svesnim ili nesvenim nezadovoljstvom sobom ili nesigurnošću u svoj unutrašnji svet doživljaja, emocija, procena, potreba i sposobnost našeg ega da se bori za izražavanje potreba i postavljanje granica.
U tom smislu Vi kažete da baš i ne želite da se vidite sa prijateljem koji vas je zvao i da bi vas davio pričama koje ne želite slušati, ali vam se ne sedi kući. Imate li ideju sa kim želite da se vidite i da pričate? Razmislite o čemu zapravo želite da razgovarate sa ovim ili nekim drugim prijateljem i šta vas sprečava da tako i postupite? Na koji način i zbog čega svom prijatelju ne saopštite da ne želite ovo ili ono, tj. na koji način sami svojom granicom i u skladu sa svojim potrebama oblikujete ili ne oblikujete vaš odnos?
S poštovanjm, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Hvala na odgovoru,
Postavili ste dosta dobrih pitanja na koje bih i ja voleo da imam odgovor,ali nemam,pa sam nekako mislio da mozda uz vasu pomoc mogu da sagledam stvari malo bolje i resim ta pitanja od kojih sam vecinu postavljao sebi vec.Kao da imam neku kocnicu u sebi pa ne mogu da se iskazem u komunikaciji sa drugima,kao da nemam granicu oko prostih rasprava sa drugima,mogu ili da precutim nesto ili da teram po svom ali da bude fatalno onda,pa da ne bi bilo fatalno ja uglavnom precutim i onda mi bude zao sto sam precutao i deluje mi taj neko da se oseca kao da je pobedio pa me nervira to onda.Zanima me da li je uopste normalno da ovoliko pitanja posavljam sam sebi,mislim da bi mi bilo bolje da se ne bavim ovim nego da radim kako osecam,sta vi mislite ?Nekako se trudim da ne budem grub prema drugarima a valjda jesam grub u prirodi.Ne znam da li me razumete ali se nadam da da.Hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Put je ovo što ste ovda samnom započeli. To je jednio što mogu da kažem, ovako, bez poznavanja vaše specifične životne priče i situacije. Osvešćivanje i priznavanje legitimnosti onoga što osećamo i što se u nama dešava, artikulacija i razumevanje naših osećanja, prepoznavanje i izgovaranje naših doživljaja, te njihova komunikacija i razmena sa odabranim drugima ono je što nam treba. Kada sami uznapredujemo u ovom procesu, kada na razne načine ponovimo iskustvo da su drugi u stanju da nas dovoljno razumeju i prepoznaju, da sa nama dele svoja iskustva, da nam govore kako nas vide i doživljavaju, naš osećaj sebe i samopouzdanja za ono što osećamo jačaju.
Podržao bi vas da od svojih prijatelja odaberete one za koje vam se čini da imaju više senzibiliteta i samosveti i da sa njima razgovarate upravo o ovim stvarima. Ne da bi vam oni pomogli i dali rešenje, već da bi ste razvijali iskusvo prepoznavanja i izgovaranja onoga što se u vama događa, da bi svoja isksutva mogli da poredite sa njihovim (pitajte ih za njihova ikustva), da bi od njih mogli dobiti informaciju kako vas vide.
Možda vam jednostvno nedostaje sfera intimnosti i dubljih susreta. Vi osećate potrebu za tim i vidite da bi sa nekim ljudima to teško išlo. Vaš dožvljaj je verovatno realan. Podržao bi vas da ga pratite. Svima nama je potrebna intima razmena i duboko raskrivanje i dodirvanje sa odabranim i povlašćenim pojedincima. Nažalost imamo malo veštine i znanja o tome i naši odnosi su često previše plitki da bi u njima ovakve iskinske potrebe naše duše bile realizovane. Potreba za psihoterapijom često je uprvo potreba za jednim takvim odnosom u kome bi smo razvijali veštone prepoznavanja i uvažavanja sebe te duboke i intimne razmene sa drugim ljudskim bićem. Podržao bi vas da tražite svoj način da se posvetite stvaranju takve dimenzije u svom životu.
S poštovanjem, Nikola