Postovani,
Nemam ideju kako da se pomirim sa svojim novonastalim zivotom?! Elem,zbog prirode mojih (ne)mogucnosti pre 2 godine sam se doselila u Nemacku.Problem ostanka u ovoj zemlji svima je jako poznat. Posto vise nemem gde da odem niti kamo da se vratim,ja sam pronasla jednog coveka koji ce da me ozeni te cu samim tim steci pravo na boravak ovde. To je nesto sto sam sama birala i uspela sam da ubedim sebe da cu zrtvovati svoje vreme i nerve 2-3 godine kao ulog u svoju buducnost. Ali,u svemu tome postoji jos jedna osoba,covek kojeg sa ovde upoznala,covek koga sam ovde zavolela,covek s kojim sam zelela sve ono sto ne zelim sa ovim za kojeg se udajem.godinu dana smo bili zajedno,znao je za sve od pocetka,nista mu nisam krila,ali znala sam i da cu ga izgubiti tog dana kad se udam! Sutra se udajem.On ne zeli vise nikakav kontakt sa mnom,cak ne zeli ni da ga pozdravim na ulici ako ga slucajno sretnem! To me ubija! Izmedju sopstvene sigurnosti i ljubavi izabrala sam ovo prvo,iz dva razloga: 1.Bez ostanka ovde svakako cu ostati bez njega jer ne bih mogla da mu budem blizu i 2. Ako rizikujem ostanak boraveci na crno gde cu ako me jednom prestae zeleti? Znaci,kako god okrenem nije dobro! Mene interesuje samo jedno! Da li ce posle nekog vremena kad sve ovo prodje ipak nekad pozeleti da komunicira sa mnom? Postoji li uopste nada da ce mi ikad oprostiti? To je sve sto me zanima! Hvala!