asked 8 years ago Poštovani,
Nadam se da cete odgovoriti na pitanje.
Radim u radnji kod svojih roditelja ali mi je mnogo dosadno. Od mene ne traze nista posebno osim da usluzim musterije, namestim robu itd. Takodje sam u vezi od 2 i po godine, ali mislim da sam upala u neku vrstu depresije ili nesto slicno. Posto mi je svaki dan isti, razmisljam o tome sta je smisao mog zivota. I kad odem kod decka (vidjamo se svaki dan) znam sve napamet kako ide i to pocinje da mi uliva na neki nacin strah, da ce citav zivot biti isto. Automatski sam tuzna i inferiorna. Zelim da promnim nesto u svom zivotu, ne zelim da stalno razmisljam o tome kako nikada nista vise nece biti kao pre i da cu se uvek dosadjivati. Kad god pomislim na nesto lepo, neke lepe trenutke nesto poljulja moje samopouzdanje.Molim vas za odgovor, jako sam uznemirena!
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Sklonost pasivnosti jeste jedan deo ljudske prirode. Depresivno raspoloženje ili melanholija kako se ovo stanje nekada nazivalo, ponekad je potreba duše za protorom za preispitivanje sebe i svoga života, ostvarenog i neostvarenog, protor za traženje novog pokreta i novih interesovanja. Depresija ili melanholija u tim slučajevima je potreba da se preispitamo, da posmatramo svoj život, svoje odnose, svoju poziciju unutar zajednica kojima propadamo. Pozvao bih vas da maštate o svojim željama i nadama, ostvarenom i neostvarenim snovima, zadovoljavajućim i nezadovoljavajućim aspektima vaših odnosa. Meditriajte o mogućnosti da za svoj život i svoje stanje preuzmete više odgovornosti u smislu inicijative.
S poštovanjem,
Nikola