asked 8 years ago Trenutno sam u inostranstvu, s deckom koga mnogo volim. Dosli smo preko leta da zaradimo ali je on odlucio da ostane jos neko vreme a ja treba da se vratim zbog fakulteta. Obzirom da dobro zaradjujemo,doduse on na gradjevini a ja u restoranu, razmisljam o tome da i ja ostanem s njim. Moj otac nije za to jer misli da treba da nastavim studije i jer bih radila bez papira i ako se ne vratim u roku, nikad vise ne bih mogla da odem tamo. Ni ja ni moja dva mladja brata. Sa deckom sam vec tri godine, mnogo se volimo i najvise bih volela da ostanem s njim ali se stvarno bojim da cu time da ostetim bracu, a sto se tice fakulteta, spremna sam da napustim studije, zaradim ovde dovoljno za pocetak nekog posla i vratim se u svoje mesto.Moj otac je dosta krut i gleda ne zivot samo realno, mamu nemam da bih mogla da trazim savet od nje i osecam se totalno usmljeno i bespomocno. S jeden strane decko i novac a s druge braca kojima bih onemogucila da i oni ikad dodju ovde i zarade.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdravo!
Pozicija koju si opsiala meni izleda kao “ili oni ili ja”. Čini mi se da je zapravo tvoja originalna potreba da izađeš iz “ili oni ili ja” pozicije, ali to se neće dogoditi tako što ćeš se prosto odlučiti za sebe ili za njih (mislim na oca i braću). Takođe čini mi se je ovo način na koji pokušavaš, verotvani nesvesno, da se obračunaš sa očevim autorietom i da mu jednom za svgda stvaiš do znanja da si sada svoj čovek. Na primer nastvaljenje studija nema nikave veze sa poštovanjem zakona (povratkom), to su dve sasvim odvojene stvari.
Razmisli kako ti se čini ideja da povratak ne znači da moraš nastaviti sa fakultetom, već samo suočavanje sa osem sa novog mesta. Takođe razmisli o tome da, čak i ako ne mogu u tu zemlju, tvoja braća mogu u svaku drugu. Drugim rečima mnogo je načina da radiš na svojoj psihološkoj nezavisnosti a sama osluka o povratku ili ostanku nije suštinska za taj rad.
Nadam se da razumeš da ti ja ne mogu reći da učiniš ovo ili ono. Da bi rasla tu odluku moraš doneti sasvim sama kako bi preuzela odgovornost za posledice. Preuzimanje odgovornosti za svoj život je jedini način da rastemo.
Želim ti puno sreće!
Nikola