Dilema 2015-04-02T21:39:19+00:00
asked 7 years ago

Zanima me da li u slucaju da osoba ima neki poremecaj koji se manifestuje tako sto otvoreno izrazava mrznju i potpuni nedostatak empatije i nehumanost za bliske osobe (isto tako i za nepoznate), narocito ukoliko se u tom trenutku sama oseca zbog necega ugrozeno, umorno, zauzeto, koja samo sebe prepoznaje kao zrtvu,svima je lako, samo njoj nije, ne vrednuje nicije misljenje i niciji trud osim svog, koja ce radije svaki put da lupi glavom u zid zbog svog pogresnog stave, tvrdoglavosti da mora da bude po njenom, pa kad upadne u nevolju trazi pomoc ili koristi to stanje da pokaze da je zrtva , nego da razmotri bilo ciji predlog pre srljanja u pogresno, cesto se sluzi lazima da bi opravdala gore navedena ponasanja, ne postuje druge ljude I tudje potrebe ako joj ne odgovaraju, vec samo svoje i ignorise povredjivanje koje na taj nacin izazove, koja negira da ima ikakav problem i poremecaje u ponasanju, da je ikada pogresila ili uvredila, vec da joj jedini problem stvaraju bliske osobe ako ukazu na takva ponasanja I da zbog toga samo drugi treba da potraze pomoc, posto se ona dobro oseca.
Da li je svrsishodno uopste sa takvom osobom ici na razgovor kod strucnjaka u cilju pronalazenja zajednickog jezika ukoliko razgovor sa strucnjakom ne vidi kao obostrano prepoznavanje i korigovanje losih osobina i postupaka, vec prihvata samo u cilju potvrdjivanja toga da je ona u pravu i da nema problem, vec da su samo druge osobe lose i da su samo one uzrok medjsobnog neslaganja I spremna je da u razgovoru i sa strucnim licem laze u cilju odbrane svog ponasanja.
Takodje, posto smatra da nema problem i da joj je dobro, da ne gresi, da za sve sto radii ima izgovor i opravdanje, da li bi razgovor koji bi joj eventualno ukazao da mozda ima neki poremecaj ugrozio zdravlje i sigurnost i stabilnost koju sada oseca, da li postoji opasnost da bi to moglo da dovede do depresie ili nekih drugih tezih stanja ako dodje do toga da ipak prepozna svoje nehumane osobine?
Da li je bolje pokusati prepoznavanje mana i korigovanje ili pustiti sve tako kako jeste, i pomagati iskljucivo sebi psihoterapijom u cilju ojacanja sopstvene tolerancije, da ne bi doslo do pogorsanja kod osobe sa gore navedenim karakterisitikama.
Jasno mi je da nije moguce dati dijagnozu na ovaj nacin i da se trudite da ne stajete ni na ciju stranu, ali vas molim da date procenu kakve mogu biti posledice za slucaj da je sve zaista ovako kako je opisano?

)

1 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Poštovana,

Za psihoterijski rad važna je motivacija, svest o teškoćama, svest o sopstvenom načinu na koji kooreiamo teškoće u životu i sa drugim osobama, dakle svet o svom delu odgovornosti ili bar želja da se taj deo trkije i da se na njemu radi. Ako takve sveti i želje nema ni u naznakama, onda su mehanizimi odbrani izuzetno jaki i terapija bez motivacije za promenom ili bar želje za dolaženjem nema nekog naročitog smisla.

Pošto pretpostvljam da govorite o parstnerom odnosu imajte u vodu da terija para podrzumeva jedan stepen ravijenosti oba patnera i kapacitet za takvu vrstu rada. Često tog kapaciteta nema, i tada je terija para kontraindikovana a patneri se upućuju na individualni rad.

S poštovanjem, Nikola

)