Pozdrav i postovanje,
roditelj sam devojcice koja ima godinu dana i dva puna meseca, kao i svakom roditelju njegovo dete je najdraze, najbolje, najlepse i sve ostalo, u ovom slucaju devojcica je zaista da tako kazem “zrela” za svoj uzrast, kako se rodila sve do pre par dana bilo je sve ok, i sada je ali eto imamo problem ovaj i zaista ne znamo kako da ga resimo.
Desava se sledece…

Negde izmedju ove i prosle godine, 2, 3 dana gore dole, dete je pre toga bilo kao sto rekoh nekako zrelo da tako napisem, poslusno, pocela je da razume dosta toga kada je recimo pitamo, gde je tata, gde je mama, ko je tatino zlato i mnoge druge stvari, znala je da odgovori na sve to, zatim kada bi neko dosao ona bi uvek imala osmeh na licu kada vidi tu neku osobu, ali uvek, kada se probudi ujutru prvo sto se videlo na licu je osmeh, kada je veca grupa ljudi u kuci uvek smo se zajedno smejali jer nismo mogli da verujemo koliko je dete razumno i sve ostalo za taj uzrast.
Jede normalno, pocela je da hoda, da prica mama, tata, baba, deda, zaista sve ok da tako napisem i vise od toga.

Ali eto, posle nove godine, par dana posle pocinju muke, ali bas teske muke jer sam jako emotivna osoba i ne mogu da gledam nikoga da se muci u zivotu uvek gledam da pomognem nekako, jos kad vidim sad svoje dete mozete zamisliti kako mi je, jer ne znam kako da joj pomognem, ne ja vec cela porodica.

Dete je jako vezano za majku, moram da napomenem da smo oboje kuci (roditelji), dok nismo dobili dete oboje smo radili iz svog doma, svoje kuce preko interneta, kada je devojcica dosla na svet moja supruga je naravno prestala da radi a ja sam nastavio, zelim samo da vam kazem da smo oboje kuci uglavnom i uvek sa njom, dakle niko ne radi neki “pravi” posao u pravom svetu vec radimo iz naseg doma.

Dete od kako otvori oci ne prestaje da place ali to nije obican plac vec onaj da tako napisem, iz dna duse, vristi i place, sve smo pokusavali sto je do nas, sto se kaze ja bih dusu dao samo da znam kako da joj pomognem, sta je ustvari to sto joj smeta, da li joj uopste nesto i smeta, sta se desava, zivot bih dao samo da saznam zasto se dete okrenulo za 720 stepeni, od jednog zaista ne tako prosecnog deteta, koje razume mnoge stvari, krupno dete, da se tek tako okrene i pocne da place, dete koje od kad smo je izneli iz porodilista mozda na prste mogu da nabrojim koliko je puta zaplakalo.
Sto je najgore svi u kuci i ja i supruga i moji roditelji pokusavamo i dajemo sve, ne spavamo danima vec jer i ona zaspi oko 5 ujutru tek i probudi se rano oko 10 ujutru i ceo dan place, pa se mozda ponekad smiri, ali to zaista kratko traje.

Ne znam zaista sta da radim, ne verujem u price da je neko urekao ili tako nesto, ali u ovakvim situacijama covek se hvata za sve i spas trazi u svemu tako da su mi sve karte otvorene, sto se tice sta bih uradio za svoje dete da mu pomognem.

Dakle, dete je zaista bilo normalno i vise od toga, smejalo se uvek, znaci uvek je imala osmeh na licu, spremna da se igra sa svima, ima nedelju dana kako dete ne prestaje da place, pokusali smo da je setamo, vodimo napolje, do komsija na kafu i sve ostalo sto je u nasoj mogucnosti ali nista ne pomaze, dete vristi danima i zaista smo svi u kuci uplaseni jer ne znamo sta da radimo i na koji nacin da joj pomognemo.

Da li da je vodimo lekaru, ali ako je odvedemo ne znam sta da kazem, jer ne verujem da je boli nesto, mada ne znam ni ja vise verujte mi toliko mi je zao i toliko sam tuzan da zaista ne znam sta da radim, sto bi rekli nasi, nisam pametan vise.

Dete je mnogo vezano za majku, ako majka ode do toaleta krece da vristi, gde god da ode a da nije u njenom vidiku pocinje da vristi, ja sam sve vidjao ali da ovoliko bas bude vezano za majku nisam, sto je najgore ona je uvek sa njom, ajde da kazem da je u zadnje vreme bila manje sa njom pa kao nedostaje joj, ali nije tako, i vise je sa njom sada nego pre…

To je to, ja vas molim za neki savet, bilo sta, sta da radimo?
Da li da je vodimo lekaru?

Hvala vam unapred na bilo kom odgovoru, znacice u svakom slucaju.