Poštovana,

Noć je vreme strahova, a strahovi su deo svakog od nas. Kada zaspimo, naše odbrane odu na spavanje. Tada se strahovi polako iskradaju iz nas i mogu se pojaviti u raznim oblicima.

S obzirom da opisana situacija traje dosta dugo, verovatno bi bilo dobro da se istražuje tako što će se strahovima dati prostor da se pojave i uvaže, a to najbolje možete učiniti kroz psihoterapiju.

Posredi može biti zaista mnogo toga, manje-više uobičajnog za odrastanje i život. Od raznih okolnosti koje vaše dete može doživljavati kao preteće a ne oseća snagu da sa njima izađe na kraj (npr. neslaganje između roditelja, nedostatak adekvatne pažnje jer je naša pažnja obično usmerena na školu, higijenu, ishranu a ne na dete i nepretenciozno prepoznavanje i priznavanje njegovih procesa, mentalnu odsutnost roditelja koji je okupiran svojim brigama i poslovima, fizička odsutnost oca zbog posla ili bilo kog drugog razloga…), do “sprovođenja” vaših strahova ili zabrinutosti koje dete može osećati u polju a da se o tome uopšte ne govori ili da o tome ništa ne zna, što može biti poziv za vas da pogledate u svoje strahove, što takođe možete kroz psihoterapiju.

Ovo takođe liči na neku vrstu regresivnog ponašanja. Kada se osećaju nesigurno, najčešće zbog nekog faktora koji ne mogu da kontrolišu, deca se vraćaju unazad, tražeći sigurnost u iskustvima i ponašanjima koja su karakteristična za mlađu decu. Kada nejasni strahovi noću probiju mehanizme odbrane, ona vas treba da bi ponovo osetila sigurnost.

Razmislite o tome da detetu ponudite prostor za procesiranje svojih trahova i ovog problema. Npr. ponudite joj razgovor-igru o medi koji se budi noću jer se plaši. Postavite detetu pitanja o medi. Kako živi, da li ima roditelje, da li ide u školu, s kim se druži, kako se oseća, šta ga muči, čega se plaši, čega se plaši najviše na svetu, šta ga brine. Pitajte je kako se meda oseća u vezi sa tim što se budi svake noći, kako se oseća kada mama dođe i legne pored njega, kako bi se osećao kada mama ne bi došla… Da li bi mogao da izdrži sam, šta je potrebno da se dogodi pa da se meda više ne plaši? Recite joj da će mama uvek biti tu i grlite je… Budite zainteresovani i nežni, pratite energiju, pitajte ono što vam budi uzbuđenje, ono što vam deluje zanimljivo. Zaboravite na efekat i rezultat.

S poštovanjem,
Nikola