asked 9 years ago
Dete od kada je krenulo u srednju skolu naglo je pocelo da mrsavi i sve manje da govori.
Zivelo je do sada na selu, sa mnom(mamom), tatom i bratom.
Sve je bilo super do pre mesec dana.
Pocela je da postaje sve cudija i cudija. Pokusavlaa sam da pricam sa njom, da li ima neki problem, ali ona je negirala.
U Beogradu zivi sa bratom, jednog jutra sin mi je pricao da je samo pocela da place i jeca. Pitao je sta se dogadja, ali ona je cutala, rekao joj jd da treba da kaze ako ima neki problem u skoli, sa drustvom ili bilo koji drugi.
Rekla je samo da je nesto mnogo pretiska i gusi.
Ne znam sta da radim.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Razmislite o tome kako bi ste se osećali kada bi ste umesto “dete” i umesto “ono” koristili izraze “ćerka”, “ona”, “mlada devojka”? To nekao ne bi bilo adekvatno zar ne? A opet vaša ćerka je u periou kada prestaje da bude dete, kada postaje mlada devojka, kada od “ono” postaje “ona”.
Drugim rečima čini mi se da je vašoj ćerki teško da premosti jaz između detinjstva i mladosti, između sela i grada, između života u okrilju porodice i samostlnog života. Ušuškani svet njenog detinjstva se ruši a da ona izgleda nije spremna na to. Mnogo je lakše biti dete i biti “ono”, nego biti mlada devojka, srednjoškolka, “ona”.
Pošto ne razume ovo o čemu vam sada govorim i teško joj je usled ovako velikih i neglih promena, nju guši i pritiska. Povlači se i ne govori jer je zbunjena, uplašena a verovatno ne zna čime i od čega, zapravo ne zna šta da kaže i kako da opiše svoje duživljaje jer nema iskustva sa prepoznavanjem i artkulacijom svojih doživljaja, jer do juče je sve bilo super u sigurnom i jasnom svetu detinjstva.
Predlažem vam da je povedete na psihoterpiju gde će dobiti podršku da artikuliše svoje doživljaje. Takođe radite da svom stavu da je u pitanju dete. Razmislte kako se osećate sa tim da vaša ćerka polako odlazi u život i da ćete je Vi sve manje i manje moći zaštititi? Koji su to načini na koji bi ste mogli da menjate stav prema njoj, od svata prema detu do stava prema mladoj devojci. Kaok izgleda razgovor između dve odrasle odobe? Kada bi mogla da vam kaže šta se u njoj događa, da li bi ste pokušali da je spasete tako što bi ste brže bolje pokušali da joj obajsnite da ne treba tako da se oseća, tako što bi ste pokušali da joj oduzmeze njen možda prvi pravi neprijatan doživlaj života?
Kako se osećate sa ovom idejom, da ona više nije “ono”, da ima svoj rodni identitet (pol), da su pred njom velika i izazovna iskustva (novo društvo sa vojom hijararijom i pravilima drugačijim nego u osnovnoj školi, flertovi, ljubavna i seksualna iskustva)? Kako ste recimo Vi sa tim da se možda zaljubila (varovatno nije, kažem ovo primera radi)? Radite na svojim procesima koje u vama budi njeno odrstanje i činjenica da je u stvarnom životu zapravo malo šta “super” i tako ćete pomoći njene procese.
S poštovanjem,
Nikola