asked 11 years ago Postovani,
iza sebe imam jedan brak, dve odrasle kcerke i malog unuka od dve godine. Imaju sopstvene zivotne puteve, samostalne. Imam svoj sopstveni posao. Pre izvesnog vremena upoznala sam cetiri godine mladjeg coveka, sprijateljili se i nas odnos je prerastao u jednu zaista lepu vezu punu obostrane ljubavi i paznje, razumevanja, za koju sam davno prestala da ocekujem da bi mi se mogla dogoditi. Moja deca za njega kazu “dusa od coveka”. I jeste takav.
On ima cerku od 14 godina, devojcica je gluva. zivi sa majkom, koja nije zaposlena. Rekao mi je da je prihvatila nasu vezu, upoznale smo se na jednom izletu, delovalo je sasvim u redu. Sporazumevala sam se vrlo lako sa njom, cak se jako iznenadio kako to lako radom. Bili smo zadovoljni. Medjutim, prilikom mojih odlaska kod njega, na mestima gde bih trebalo da ostavim stvari ili su one vec bile tamo, pronalazila sam slike na kojima su on i njegova bivsa zena. Bilo je ocigledno da su bile “podmetnute”. To se uvek desavalo kada je i ona u kuci. Razumem da ona zeli da budu njeni roditelji zajedno, sto i ona zna da se vise nece to dogoditi. Obzirom da radim u prodaji odredjene vrste proizvoda, trazila je sta da joj se poruci, ne slusajuci moje savete da nesto nije za nju ili sta jeste zbog njenih godina. PNa kraju sam odustala, da se ne bih nervirala i rekla da porucuje od nekog drugog sto smatra da njoj treba. Ponasa se bez imalo postovanja prema mojoj licnosti i izboru svog oca. Prema svima u kuci se postavlja kao da sve najbolje zna, a sve sto zeli a ne moze da dobije, pokusava suzama da dobije i sve to mora biti bolje i skuplje od onog sto imam ja. Nemam nameru da se takmicim sa njom, ali sam primetila da u stomaku dobijam grceve i veliku nelagodnost pre no sto treba da se sretnem sa njom u toj kuci.
Pokusavam da razumem njeno ponasanje, u meni je stalno prisutno sazaljenje prema njoj, iako, moram priznati sve manje. U sustini vrlo lako prihvatam invalidne osobe, a i moj izabranik je nagluv.
Odlucili smo da zivimo zajedno, ali jos uvek nisam presla kod njega, samo iz straha od njenog ponasanja. Slab je prema njoj, ne samo sto je gluvo dete, vec sto zaista nema cvrst stav kada je ona u pitanju. Verovatno iz straha da bi ona prestala da dolazi kod njega.
Pokusala sam da ignorisem njeno ponasanje, medjutim, ne zelim nista da trpim s njene strane. Razgovarala sam sa njim u vezi toga, obavio je razgovor sa njom, poslednji put je bila neverovatno usiljeno slatka i fina, da nisam mogla sebi da dodjem od iznenadjenja, kako je moguce da neko ko ima samo 14 godina moze odjednom da promeni svoje ponasanje u tom pravcu, sto je za mene licemerje.
Zelimo da zivimo zajedno, osecamo potrebu da smo uvek blizu jedno drugome. Kada smo zajedno i kada devojcica nije tu, ne moze lepse biti. Nisam napomenula da ne zivimo u istom mestu, udaljenost je oko 80 km.
Da li mozete da me posavetujete kakav stav je najbolje da zauzmem, ne umem da se pretvaram, ne mrzim je ali je i ne volim (iskreno), ali me opterecuje strah od njenog prisustva i ponasanja i pre no odem. Plasim se da cu narusiti sopstveni mir koji imam vec nekoliko godina, a ono sto osecamo jedno prema drugome je nesto zaista lepo, cega ne bih mogla da se odreknem.
Napominjem da sa mojim cerkama on ima vrlo korektan odnos, one su zrele osobe i shvatile su i pre njega da ne mogu biti vise sama.
Hvala na odgovoru :).
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Situacija je zaista veoma delikatna i kompleksna. Verovatno je po sredi mnogo psiholoških dinamika. Pored svega, devojčica sa posebnim potrebama ušla je u pubertet, nije više dete i sada se bori sa teškim procesom adaptacije i traženja sa samom sobom.
Ako ste odlučili da budete deo te porodice, participiraćate i u njenim dinamikama, koje vaš dolazak može da intenzivira. Vaš izabranik jednostvno ih donosi sa sobom. Izabrati ga znači pristati na njih, biti “upleten” i prihvatiti ih korz traženje svog mesta i svog puta. Ljubav uvek podrzumeva i žrtvu i preispitivanje i menjanje i rast. Verujem da imate kapaciteta i životnog iskustva da pronalazite smisao svega onoga što ovako složen izbor, kakav ste napravili nosi i znači.
Evo saveta. Dobrto se inforimišite o specifičnosti psihologije osoba sa posebnim potrebama. Dobro se informišite o prirodi adolescencije kada se ona manifestuje na dramatične načine. Preporučujem knjigu “Tinejđeri – kako im postaviti granice i pri tome sačuvati živce” Najdzel Lata. Možete otići u školu koju devojčica pohađa da bi ste razgovarali sa psihologom i drugim osobljem, ne toliko da bi ste rešavali problem, koliko da bi ste od ljudi koji sa tom decom rade dobili savete i učili o njima. Budite spremni da razgovarate sa svojim suprugom o njegovoj kćeri, ne da bi mu sugerisali da nešto promeni, kolko da bi ste upoznali taj vema složen odnos. Istražujte, budite radoznali, ne sudite prebrzo. Budite spremni da revidirate svoje zaključke.
Budite istrajni u slanju poruke da ste prijatelj. Možete učiti govor gluvonemih, oni uvek imaju problem sa komunikacijom. Možete slike koje vam podmeće sakupiti i od njih napraviti pano gde će te ih uokvirti srcem i postaviti ga na vrlo vidno mesto u stnu svog partnera sa podpisom da je to od vas za njih s ljubavlju. Recimo da bi ste joj time poslali poruku da razumete i duboko poštujete to da će u njenom srcu tata i mama uvek biti zajedno. Budite maštoviti i pokušajte da uradite baš ono što možeda najmanje očeguje i u vazi sa čim su njeni strahovi. Devojčica njima, između ostalog verovatno želi da vam poruči: “Hej! – mi smo već porodica, moja porodica! – a ti si tek došljak. Moraš respektovati to što već postoji. Moraš uvažiti da će za mene tata i mama uvek biti par. Moraš prihvatiti i uvažiti našu istoriju ako želiš da te prihvatim.” Ona vas verovatno testira. Uplašena je, nesigurna a uz to pokušava da dokaže sebi da ima veću moć kontrole nego što realno ima (adolescencija). Da bi porasli, adolescenti u problemu jednostvno pokušavaju da budu veći nego što jesu. Zato je važno sa njima tražiti težak balans između uvažavanja rasta njihovih prava i postavljanja razumnih granica. Nemojte odustajati ako ne ide. Ne sesikrajte se mnogo kada pravite greške. Pokušajte da na sve gledate kao na proces u kome će te sigurno svo troje mnogo grešiti. Imajte u vidu da i mi “normalni” često imamo ogromnih teškoća da se razumemo i da nam je za to potrebno puno strpljenja, pokušaja, učenja, traganja za načinom, mašte.
U patrnerim vezama ponekad nam se čini da bi sve bilo sjano da nije nekog faktora X koji ona biva okrivljen za sve. Taj faktor X međutim samo služi da se dublje dinamike našeg partnera i nas pojave. Da nema tog faktora X te dinamike bi sasvim sigurno izbile na neki drugi način. Ako ste odlučili da budete sa tim čovekom, to znači da ste odlučili da budete njihov deo i samim tim deo rasta i razvoja tog sistema. Možete naćin terapeuta koji bi vam u tome pomogao.
S poštovanjm, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Postovanje, Nikola.
HVala na odgovoru i izvinite sto se nisam do sada javila., obaveze traze svoje :).
Vasi saveti ce sigurno biti od koristi, posebno knjiga i poseta psihologu u skoli, sto sam predlozila i mom izabraniku da zajedno odemo. Slozio se, samo sto cu morati da insistiram najverovatnije. Devojcica ne prestaje da smislja spletke, sitne pakosti, verovatno uticaj serija. To je postalo tako ocigledno da postaje i glupo i vec i njega nervira, poceo je i sam da primecuje, samo sto je pun strpljenja. Pribegla sam ignorisanju i izbegavanju, ponekad je i to nemoguce, ali sam istrajna. U svakom slucaju, potrazicu knjigu prvom prilikom i, najverovatnije, da cemo vrlo brzo posetiti skolu.
Jos jednom hvala i srdacan pozdrav,
Vesna