asked 8 years ago Imam devojcicu od 2,5god.koja ima strah od dece,ljudi,dodira…Kao beba je bila veoma ozbiljna,retko se smejala i dosta je plakala.Niko nije smeo da je uzme osim mene,supruga i bake(suprug i ja zivimo sami)..a da ona ne pocne da vristi od placa..Tek pre god.dana se malo situacija popravila,ali sada se jako boji dece..ona zeli da se igra,ali jako brzo ustukne i pocinje plakati bez nekog razloga…Ne ide u zabaviste i nije cesto sa decom..Boji se kada dete vristi,kada krene prema njoj..svaki kontakt se zavrsi neutesnim plakanjem..Sada imam jos jednu bebu koja ima 3 meseca i kada on pocne da place pocinje i ona..Moram da napomenem da se sa vecom decom bez problema igra,a ponekad i sa manjom koja su mirnija i tisa…Brine me to sto ona poljubi,pomazi i inicira igranje sa decom,da bi iz cista mira pocela da place..Molim savet i unapred Hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Ovako bez dubljeg istraživanja mogu samo da vas podržim da prihvatite senzibilitet i posebnost svoga deteta.
Dozvolite joj što više senzomotornog iskustva sa fizičkim svetom, istraživanja okoline, pokreta, penjanja. Ide leto pa pokušajte da što više budete napolju u fizičkoj igri, sakupljanje i donošenje premeta, branje cveća, tobogan, igra loptom, igre u pesku. Izlažite je što više irgi sa starijom i mađom decom i nemojte je siliti na ono prema čemu ima otpor. U igru sa njom što više uključite supruga. Uključujte je u rituale oko bebe, hranjenje, kupanje, maženje. Preporučljiv je kontakt sa životnjama, naravno uz odgovarajući oprez.
Što se tiče veze njenog ponašanja i vaših procesa, strahova, vašeg i porodičnog psihološkog polja u kome živi i raste, te smisla koji za vas ima činjenica da ste dobili jedno ovakvo dete to mogu biti značajne teme za vaše bavljenje sobom.
S poštovanjem,
Nikola