asked 8 years ago
Imam 18 godina i vec vise od 3 meseca osecam uzasnu dosadu. Nemam nikakva interesovanja, roditelji me stalno teraju da upisem neki sport ili da nadjem neki hobi a meni nije ni do cega, nista me ne iznenadjuje i ne moze da me zainteresuje. Sumnjam i u izbor svog fakulteta, upisujem to samo zato smatram da tu imam najsire znanje i zato sto lako ucim taj predmet. U skoli sam uspeo da izguram ovo polugodiste, a od sledeceg me cekaju pripreme za fakultet a ja stvarno nemam volje da ulazem toliki napor oko toga, pogotvo jer ne pronalazim nikakvu nagradu za sebe posle naucenog gradiva. Slobodno vreme provodim u krevetu, na inernetu i svaki dan mi se svodi na isto, eventualno preko vikenda izadjem negde uvece, odem u neku setnju ili kafic ali i to je vec sve dosadilo, stalno trazim nesto vise. Drugi mi kazu da treba da budem zahvalan sto sam zdrav, sto imam krov nad glavom, dovoljno novca, i slazem se apsolutno sa svim tim ali jednostavno ne mogu da osetim nikakvo zadovoljstvo, sve mi je jedno da li ustao sutra iz kreveta ili ne. Sve obaveze obavljam na vreme, imam male poteskoce sa koncentracijom dok razgovaram sa nekim, nista strasno ali nikako ne mogu da zadjem u dubinu, da osetim srecu. Ne znam u cemu je problem, ako mi je sve sad vec dosadno kako cu se osecati za 30-ak godina tek…
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovani,
Ponekad nam se, pred novim ulogama, a na rastanku sa starim, javi strah i naizgled osećaj praznine – napuštamo sve ono poznato, poznato društvo, poznato vreme, poznate dane, kako bismo otvorili put ka novimm, još uvek nepoznatim iskustvima u životu.
Normalni su momenti pada samopouzdanja, premišljanja, a onda i traženja – Ko sam ja, sada kada više nisam ono što sam bio? Ako je, kao što govorite, Vaš utisak da niste ni sigurni o odluci za fakultet, time plodnije tlo za manjak podrške i sigurni u Vašu ulogu i identitet.
Pozivam Vas da se upustite u dublja istraživanja svojih iskustava, dalje od toga da kažete “Ja sam depresivan”. Zapitajte se kada je sve to počelo? Kako baš tada? Ako ne znate, kako ne znate? Kako ate sa tim što ne znate? Kakav je Vaš odnos prema Vašem trenutnom psihičkom stanju? Zbunjuje li Vas? Plaši li Vas?
Ja sam Vam dao jedan pravac u kojem se Vaše istraživanje može kretati. Naravno, na Vama je da istražujete neka druga iskustva koja su mogla doprineti tome da osećate simptome koje osećate. Za to, biće Vam potrebno posmatranje i širenje svesnosti o Vašem životu, realitvno skorijim iskustvima koji su Vam možda bili značajni, itd. U tom istraživanju, od pomoći Vam može biti i psihoterapija.
Srdačno,
Ognjen Vukotić