asked 10 years ago Imam problem koji ja nekako ne mogu da resim,imam 20 god.Mnogo sam povucen ,nekako se jedino lepo osecam kada sam sam,veoma sam asocijalan.Cim je neka guzva meni ne odgovara.Poseban problem mi je odnos sa devojkama,ne znam kako da se druzim sa njima.Kada sam isao u skolu mnogim devojkama sam se dopadao,treniram ceo zivot, ali kada trebam da porazgovaram,tu pakao nastaje.Tako sam izgubio nekoliko devojaka koje su mi se dopadale i ja njima,jednostavno ponasao sam se prema njima kao da ja nista ne osecam,sve iz nekog straha,neke blokade.Mislim za sebe da sam idealista,kad god vidim nesto lose,ruzno, ja se razocaram,nepravda me mnogo boli,pootovo boli kada neko mene povredi,ja sve shvatim kao da je kraj sveta,mnogo sam tuzan zbog toga.Neke stvari na koje ljudi ne obracaju paznju ja stalno pamtim,stalno me prate(neke neprijatnosti)…Prosto ne znam sta da radim,da li da krenem kod psihologa,kako da se resim ovoga.Mnogo bi voleo kada bi imao nekoga pored sebe,neku devojku,da bude uz mene,da mi pomogne,dzabe meni sto sam fizicki privlacan kada ne znam da normalno pricam sa devojkom,gubim teme,stalno mi je neprijatno.Neverovatno sam nesiguran,znam da sam se svidjao mnogim devojkama,ali stalno nesto analiziram,plasim se,pogotovo se odaljim od devojke kada vidim da joj se svidjam,umesto suprotno.Cesto se osecam kao da sam sam na svetu,ovaj strah mi ne da racionalno razmisljam,pogotovo u vezi devojaka.Sta mislite,kako da se resim ovog problema,da li da krenem kod psihologa?Hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo!
Dok sam čitao tvoj post činilo mi se da je tvoj strah od sopstvene nesigurnosti i njenih posledica veći nego sama nesigurnost. Zapravo, kada je ljubav u pitanju normalno je da budemo malo nesigurni, pogotovo ako iza sebe nemamo iskustava koja bi nas podržala. Ako se međutim ne povučemo sami, ako ipak istrajemo u kontaktu, naša nesigurnost i nespretnost devojkama može da izgleda čak i sinpatično.
Ništa nisi napisao o svojim prijateljstvima i svom socijalnom satusu, o takozvanoj socijalnoj mreži. Ne znam da li si student, imaš li prijatelje, prijateljice, družiš li se sa ljudima koji su u sportu kojim se baviš. Ovo stoga što ovi ljudi oko nas mogu mnogo da nam pomognu. Onima kojima verujemo možemo nešto reći o svom problemu a oni će nas podržati, reći nam kako nas vide, biti nam drštvo prilikom upznavanja ili kontatiranja. Kada stvari jednom krenu sa mrtve tačke onda sve već nekao ide samo od sebe. “Hormoni” odigraju svoju ulogu i mi baš i ne treba ne znam šta da radimo, dovoljno je da uputimo neki značajan pogled ili da se uhvatimo za ruke. Nije strašno ako ne znamo šta da kažemo ili ako smo zbunjeni, toliki su se praktično smuvali bez reči. Štaviše oni koji ćute ili malo govore deluju tako tajanstveno…
Ako ipak misliš da ti treba profesionalna podrška nije ništa strašno da odabereš psihologa/psihoteraputa sa kojim bi malo razgovarao o sebi i svemo tome što ti se događa. Siguran sam da bi od ovakvih razgovora imao koristi.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Hvala.Jeste malo i smesno ,ali je istina,kad god bi video devojku, da joj se svidjam,ja se nekako neverovatno postidim,pogotovo mi je problem da pricam sa njom.Ja vrlo lako uvidim kod devojke kako me gleda i brzo zakljucim,znam sigurano da sam se fizicki mnogim devojkama dopao,ali tako cutim,i ona naravno ode sa drugim,ali nesto ludacki me blokira,ne mogu to da opisem,moracu od sad samo da prilazim,hvatam za ruku i vodim nasamo,hahahaha.Imam nekoliko prijatelja kojima sve mogu da kazem.Ovo da sam tajanstven,to jeste,malo ko zna sta mislim,pogotovo od zenskog pola,mozda ih to i privlaci,ne znam.I jos jedna situacija koja mi jako tesko pada,kada uvidim da se devojci dopadam,a ne svidja mi se,e to mi je pakao.Tada bukvalno ne znam gde se nalazim,plasim se da ne povredim necija osecanja,bezim od te osobe kao djavo od krsta,opet ni sam ne znam zasto.Jedini plus mi je ta misticnost,ako je to plus,svi govore onaj decko,kako se zove,to cesto cujem,nekako se tada lepo osecam,ne znam zasto,ali to mnogo volim,valjda mi prija necija paznja i interesovanje,ali kada trebam da pricam nesto ja bezim,izbegavam…Mislim da cu otici kodpsihologa,cisto da popricam nekoliko puta.