Zdravo!

Ja sam svake školske godine imao bar dve tri loše ocene. Ipak sam preduzimo neke mere, trudio se da učim i nekako bi sa na kraju uvek provukao. Nisam imao volju za učenjem ekstremno nagomilanog gradiva. Ipak sam učio kolko sam mogao.

Ako su u pitanju predmeti kao što je matematika i fizika, onda tu moraš naći nekoga ko će ti to pokazivati.

Umesto da očajavaš idi školskom psihologu, on je tu upravo da pomogne učenicima koji zapadnu u nevlje kao ti. On ti može pomoći da podeliš gradivo na manje celine, a nastavnike može zamoliti da te ne pitaju sve od jedamput.

Nije, dakle, niše strašno imati par jedinica. Ne znam kakvi su tvoji roditelji, ti ih najbolje poznaješ, ali ramisli da li bi mogao da im kažeš da imaš probelm i da ti treba njihova pomoć pre nego što sami otkriju. Čak i ako bi se malo ljutili i ako bi ti stavili određene zabrane, i to je neka vrsta pomoći (i nije ništa strašno). Kaznom i ljutnjom te uče da izdržiš neprijetnost i kritiku i direktno ti pomažu da obaveze staviš pre zadovoljstava, a to je nešto što će te trebati za ceo život, da bi uspeo.

Žedlim ti puno sreće, Nikola