Poštovani,

Pre svega želim da vam se izvinim što vam tek sada odgovaramo.

Anksioznost i depresija normalne su reakcije na teko drastičan gubitak značajnih sistema podrške kao što se vama dogodio. U takvim sitaucijama nije neobično pomilsiti i na snamoubistvo, tako da to ne mora biti zabrinjavajuće.

Ono što bi sada za vas moglo biti značajno to je da se zaustavaite, okrenete i pogledate u svoje siatama podrške koji stoje iza vas i koji takođe mogu da funksionišu i nazavisno od vas, ako budu morali. Pogledajte u svoju porodicu, suprugu, decu, rođake, prijatelje. Pogledajte u svoja isksuva, znanja, veštine. Šta vidite kada pogledate tamo? Možete li da vidite snagu i moć osoba koje staoje iza vas? Mogu li one, u krajnjoj liniji da nastve da funkcionišu i nezavisno od vas? Možete li da se uzdate u njihovu snagu, dobrotu, znanje. Možete li da osetie snagu svog znanja, svojih veština i svog iskusva? Kakav to osećaj stvara u vama, u vašem telu?

Zatim pogledajte u svoje strahove. Šta je ono čega se zapravo plašite? Šta je najgori scenario? Mogu li vaši sistemi podrške da ga iznesu?

Možete ponavaljti ovaj pokret duše kako bi ste se suočili sa svojim strehovima kada se oni ponovo pojave i kaka bi ste se ponovo i ponovo podržali i osetili da ne stojite sami pred svim tim što vas je snašlo.

U vezi sa simtomima depresije i anksioznosti takođe je važno da zatražite psihijatrijsku pomoć. Naime postoje lekovi koji takođe mogu da vas podrže i da vam olakšaju ove teške trenutke. Razmislite i kome se možete obratite da vas sasluša i razume, da bude uz vas. Da vam da roditeljsku reč.

Želim vam puno sreće,
Nikola

Poštovani,

zahvaljujem na odgovoru koji me je ohrabrio.
Podršku porodice imam,pa se nadam da ću prebroditi ovu krizu.
<svako dobro Vam želim.

LP