asked 9 years ago
Pozdrav, dosao sam do zida i stvarno nemam vise kud. U zadnjih godinu dana zivot mi se raspada, patim od teske depresije i cesto placem i osjecam se bespomocno. Pored depresije mi se javila umisljena ruznoca. Da, ja znam da nisam ruzan, cak naprotiv jako dobro izgledam ali to je jace od mene. Stalno mislim na svoje nedostatke, stalno ih vidim, na ulici mislim da svi gledaju u njih i da mi se smiju (umisljam) Cesto mi mnoge cure govore da sam lijep, par sekundi budem zadovoljan i sretan ali sutradan opet isto. Tuga zbog izgleda, plac, bjezanje od obaveza, skole. Mislim da je najlaski izlaz iz ovog samoubistvo.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovani,
Koliko mi se čini, vi ste nam već pisali na našem forumu. Ukoliko je to istona, pozovam vas da se vratite našim odgovorima i vodote da li ste i šta ste iz njih dobili.
Na žalost, od vaših simptoma, ne vidite se vi. Sa samim simptomima bez imalo informacija o vama i vašem životu jednostavno je nezahvalno raditi. Pozivam vas da razmislite o tome.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Pozdrav. Imam 15 godina i imam problem koji ne bi trebao da bude tako velik problem. Problem je depresija i moje ponasanje koje ne mogu da kontrolisem. Cesto upadam u neku vrstu depresije, ne izlazim iz kuce, ne komuniciram, ne druzim se, sedim u sobi i gledam u jednu tacku, ponekad placem, ali uglavnom skupljam sve u sebi i to pocinje veoma da se odrazava na moje pre svega zdravlje pa onda i na drustveni zivot kao i na skolu. Imala sam problema pre 3 godine u porodici, gledala sam kako je moj otac udario majku i od tad ne gledam na svet bas kao i ostala deca tacnije tinejdzeri. Imala sam prvenstveno jake migrene, pocela mi je kosa opadati, ruke drhtati i bila sam uvek do tad veliki tremaros ali od tada ja nikad vise ne mogu da kontrolisem strah. Jednostavno dopustam da me pobedi. Bila sam uvek odlican djak,vukovac 5,00. U septembru sam krenula u prvi razred gimnazije i zaista sam se tesko uklopila u sve to. Ono sto je problem jos jeste sto ja kad dobijem losu ocenu sama sebe kaznjavam, sama sebe ponizavam a niko me ne tera da imam sve petice. Previse sam opsesivna i paranoicna. Vec sam trazila pomoc psihologa jos dok sam imala u proslosti porodicnih problema, medjutim on nije nista posebno preduzimao. Sad mislim da mi je itekako potrebna psiholoska pomoc jer bojim se dokle bi ovo moglo da ode. Zelim da cujem Vase misljenje o ovome.
Unapred Vam hvala!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Zdravo!
Tvoj post odiše divnim osobinama. Ti si zrela za svoje godina, jasna i introspektivna, ali i pre svega veoma odgovorna. Vreme je na tvojoj strani jer si još uvek jako mlada i okolnosti će se promeniti, a samim tim i tvoj potencijal za samo-podrškom, tvoja snaga i tvoje mogućnosti. Želeo bih da te podržim da nastaviš da tragaš za onim osobama koji bi bili tu sada kada ti je to potrebno, koji bi te podržali u tvom rastu i borbi i koji bi ti pomogli. To mogu biti članovi rodbine, dragi profesori ili razredni starešina, lekari u domu zdravlja ili ukoliko imate porodičnog lekara. Ne odustaj ni od profesionalne psihološke pomoći, nije retkost da pronađemo psihologa/psihoterapeuta koji nam ne odgovara, ali postoje i drugi.
Pokazuješ izuzetnu snagu i odgovornost prema sebi, nastavi to da neguješ jer je prava retkost za mlade u tvojim godinama. Ponekad te teške situacije, zbog kojih mislimo da smo oslabili, baš i otvore potencijal da rastemo. Ne odustaj od sebe.
Srdačno,
Ognjen Vukotić