asked 8 years ago Postovani,
Mislim da imam problem sa seksualnoscu. Naime, privlace me muskarci i imala sam veze i odnose samo sa muskarcima, ali se cesto setim drugarice iz srednje koja je bila malo slobodnija prema devojkama (mislim da je bi) i prosto receno sva ustreperim, telo mi orgazmicno reaguje. Mislim da bih volela da imam nesto sa njom, ali naravno da zelim da budem sa muskarcima, nego cisto da probam. Da li me to svrstava u homoseksualne osobe ili je to samo neka radoznalost.
P.S. trenutno nemam seksualnog partnera.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
U pozadini privlačnosti prema istom polu mogu ležati najrazličitije individualne psihološke dinamike, koje možete otrkivati korz psihoterapiju. Osećati seksualnu privlačnost prema nekoj određenoj osbi istog pola, čak imati i seksualne fantazije, još uvek ne znači nužno da bi realizacija donela zadovoljstvo. To možete znati tek na osnovu iskustva. Ijako je homoseksualnost kao takva psihološki još uvek nejasna tema, po definicji homoseksualcima se smatraju samo osobe koje privlačnost koju osećaju prema istom polu uspešno realizuju kroz seksualni čin u kome uživaju i zainteresovane su za seks sa svojim polom i u budućnosti, jer uglavnom ne osećaju seksualnu privlačnost prema suprtnom polu.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Pitanje seksualnosti nije toliko jednostavno koliko se možda nama čini; ljudska duša i svi aspekti u kojima ona učestvuje, izmedju ostalog i ljubav, kao i prateća seksualnost, ne mogu se posmatrati crno-belo. Izmedju naših “naučnih” pogleda, potrebe da objasnimo, da dijagnostifikujemo, uvek postoji ona siva zona, mistična, koju najčešće osetimo srcem i samom dušom, kada uspemo da budemo u kontaktu sa njima.
Da li se vi svrstavate u homoseksualne osobe, samo zbog vaših misli? Apsolutno ne. Ukoliko se osvrnemo na neka učenja istočnjačke filozofije, seksualnost je univerzalna i deo je svih nas, omogućena je svakome i u tom zadovoljstvu nema stida. Prema nekim njihovim idejama, biseksualnost je zapravo prirodno stanje čoveka. Sada svakako, ne bih da zalazimo dublje u to, jer naravno da su te ideje prilično diskutabilne sada. Ali spomenuo sam ove priče, kao možda neku osnovu koju vučemo još od starih, prastarih predaka, koja je ostala kao deo kolektivne svesti, a to je upravo ta otvorena seksualnost, koju je moderan čovek potisnuo i stavio na dve suprotne sfere.
Naime, nije nimalo čudno da vam se takve misli javljaju, potpuno su normalne i predstavljaju radoznalost vašeg uma i vaše seksualnosti. Predstavljaju možda želju za nekom novinom, ali svakako poziv vaše duše za jednom otvorenošću i prihvatanjem novog, uzbudljivog, pomalo zabranjenog. Prirodno je da vam se javi takva ideja, a da pritom vi snažno osećate osnovu vaše seksualnosti, koja se pritom ne dovodi u pitanje. Vi toj ideji možete da dozovlite da postoji, a da pritom nikada ne krenete za njom. Jednostavno ne postoji neko dugme u glavi koje odredjuje homoseksualnost ili heteroseksualnost, sa time se ljudi jednostavno radjaju i o svom putu počinju da shvataju još od malih nogu.
Srdačno,
Ognjen Vukotić