Poštovani,
Iako je moj problem glup, jako me opterećuje. Pre tri meseca mi je jedan dečko prišao u diskoteci i uporno tražio broj telefona. Njegov nastup je bio malo napadan, po mom mišljenju. Zagrlio je mene i moju drugaricu sa ledja i poljubio me u kosu. Svi su gledali u nas, pa je meni bilo malo neprijatno. Stalno me je gurkao kao da igramo. Ja sam po prirodi stidljivija i obično ne izlazim na ovakva mesta, ali ovaj put sam imala obavezu jer je drugarici bio rodjendan. Pretpostavljam da je trebalo drugacije da se ponašam, da mu se nasmejem, a ja sam bila rezervisana, ali ne iz razloga što sam uobražena, nego zato što sam stidljivija. Mislim da je preterano što me je poljubio u kosu i to sam po svom izrazu lica pokazala da mi smeta, ali kasnije je možda trebalo da se opuštenije ponašam. Sada mi je žao zbog toga. Ipak, smatram i da je njegov nastup bio pogrešan. U jednom trenutku je prišao mojoj drugarici i tražio joj moj broj telefona. Oboje su gledali u mene i videla sam da mu ona kaže da ne sme dati bez mog odobrenja, a on je mnogo puta navaljivao. Tražio je i meni, a ja nisam htela da mu dam. Drugarica mi ga je predstavila i rekla da mu se svidjam, a ja sam lepo pružila ruku. Govorio je da će on i moja drugarica da me voze kući, a ja sam to odbila i rekla mu da sa nepoznatim ne sedam u kola. I tako posle mnogo navaljivanja, otišao je kući razočaran, kao da mu je bilo teško, tako je izgledao. Bilo mi je malo žao. Moj stav je da ne treba odmah davati broj. Ovaj dečko mi se svideo jer se vidi da je fin i veseo i ako sam ja želela da mu dam broj, bilo me je sramota šta će moja drugarica pomisliti ako tako odmah dam broj. Bojala sam se da mu dam broj, a da me on ne kontaktira nikad jer se videlo da je bio pod dejstvom alkohola tu noć. Pa da je on lepo prišao da sam mnom priča, možda bih i dala broj, nego sve se svodilo na to daj broj, daj broj, pa ja ću da te vozim kući itd. Mislim da je greška u njegovom nastupu kao što sam rekla i sad opisala. Nekoliko dana posle toga sam mislila na njega jer mi se svideo, a onda odjednom prestala. Problem je što sam ga skoro, posle tri meseca od te noći videla iz daljine, s tim što on mene nije video. Od tada neprestano mislim na njega. Takodje, drugarica me je kritikovala da sam ispala uobražena i to je dodatno uticalo na to da non-stop mislim na njega. Možda je ona u pravu. Stalno mislim na njegov tužan izraz lica što nije uspeo, možda sam ga osramotila pred drugovima iako nisam imala nameru. Gledam njegove slike na fejsbuku i želim da stupim u kontakt sa njim, vidim da mi se svidja. Saznala sam gde živi i radi da bih tuda prolazila i kao ga slučajno srela. Volela bih da ga bolje upoznam. Pomozite mi, ne znam šta da radim, da li da se potrudim da stupim kontakt sa njim ili da nadjem način da ga zaboravim? Da li je moguće i da mu se nisam svidela nego da je bio pijan? Mada je rekao mojoj drugarici da me zna iz vidjenja iako ja njega ne znam, pa to mozda znači da sam mu se ipak svidjam. Znam da je moj problem glup i da možda nemate mnogo toga reći, ali bi mi bilo šta mnogo značilo. Hvala.