Poštovana,

Kao što verujem da vam je poznato moguće je da osobe rođene u muškom pol imaju doživljaj da su zapravo ženskog pola i obrnuto. Ovaj fenomen zove se transrodnost. Ijako ovo pitanje nije još dovoljno istraženo, izgleda da je doživljaj rodnog identiteta urođen, izgleda da se ne stiče vaspitanjem niti učenjem.

Sama transrodnost ne stvara mentalne teškoće, već te teškoće obično nastaju usled sredine koja je prema ovakvim pojedincima osuđujuća i odbacujuća.

Vaš sin je još uvek veoma mali i moguće je da je po sredi samo faza i igra koja će sama od sebe proći. Možda na čitavu stvar ne bi trebalo obraćati naročitu pažnju, jer Vi tu i ne možete ništa da učinite. Na deci je da se igraju onako kako žele. Ako je po sredi faza ona će prći sama od sebe, tim pre ako se na čitavu stvar ne bude obraćalo previše pažnje.

Ukoliko to nije faza, a to će vam s vremenom biti jasno, na vama kao majci je da prihvatite spcifičnost svoga deteta koliko god možete i da mu pružite svoju ljubav i podršku koja mu po prirodi pripada, bez obzira šta o tome misli drugi roditelj ili sredina.

S poštovanjem,
Nikola

Poštovana, pročitala sam Vaš post i odgovor i samo sam htela da dodam da sam ja u detinjstvu, pre odlaska u vrić isto želela da se igram tako da sam ja dečak, čak sam imala i svoje muško ime. Meni to nisu branili, čak su se moje drugarice igrale sa mnom tako jer nije bilo dečaka u našoj zgradi. To je prošlo, ne znam ni ja kada, kad sam išlu u vrtić sećam se da sam imala simpatiju dečaka tako da je ta faza očigledno brzo prošla. Ovo sam Vam napisala samo kao primer da takve faze postoje i da sam i ja bila u takvoj fazi kao dete, iako sam heteroseksualno orijentisana osoba. Pozdrav