asked 9 years ago
Imam 17 godina, ali od kad sam jos bila malo dete sebe smatram za baksuza i nezadovoljna sam sa sobom.Obicno u drustvu vazim za osobu koja dize atmosferu na visi nivo, koja je uvek pozitivna i koja uvek daje korisne savet.U par navrata su mi rekli da sam kao dvorska luda.Nije da sam ja sad isuvise neozbiljna.Ja mogu biti ozbiljna u ozbiljnim trenucima.Ali ne zelim da vazim za dvorsku ludu.Isto i kod roditelja isto me smatraju za najgoru, samo im stvaram probleme, lazem ih, muljam i uvek im obecam da cu se promeniti ali ja se ne menjam a zelim stvarno.Zelim da se uozbiljim.Volim da citam knjige, volim muziku, fotografiju, volim boje.Zelim da prestanem da budem seprtlja, da ne budem nepromisljena, tvrdoglava, zelim da radim na sebi i da budem uspesna u zivotu.Takodje sam pre par dana izasla iz veze sa osobom bez koje vise zivot zamisliti ne mogu, svojom neozbiljnoscu i krivicom, i rekao mi je da kad se promenim mu se mogu javiti, to je bola kap koja je prelila casu samo jedan od milion al ipak razlog zasto hocu da se menjam, hocu da budem zadovoljna sa sobom, hocu prosto da postanem sto bolja osoba mogu.Da li mozete nekim metodama da me posavetujete, da sredim sebe, bila bih vam neizmerno zahvalna.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Zdravo!
Meni se veoma dopala tvoja iskrenost prema sebi i prema nama, tvoja direktnost i neposrednost, tvoja, za današnje uslove ne naročito česta interesovanja, tvoja moć da sagledavaš sebe, tvoja ozbiljnost, tvoja rešenost…
Verujem da to jesu tvoji potencijali koji će ti biti verni praitoci na putu samospoznaje i rasta. Imaš potrebne potencijale i izgleda i dosta bazične nesigurnosti u pozadini. A nesigunost je velika i važna tema kroz koju puno možemo dobiti.
Nesigunost je naročito jaka u tvojim godinama, ali neki od nas vuku je još iz detinjstva. Stoga budi svesna da su zadaci koje si sebi postavila celoživoti i da će ti za rast trebati puno strpljenja i ljubavi. Rast se događa plako, jedva primetno i nije toliko stvar odluke kolko strategije i upornosti. Nekog recepta nažalost nema. Svako mora da pronađe svoj način i svoj put. Nešto što je zlatno pravilo danas postaje greška sutra ili dobra mogućnost prekosutra.
Jedan sadržajan i snažan odnos sa nekim starijim u koga možeš imati poverenja, a to može biti i psihoterapeut, može biti od velike koristi. Ako nemaš uslova da tog nekog nađeš u svojoj sredini pronađi ga među piscima, glumcima, osobama koji su tvoji idoli i sa kojima možeš komunicirati korz knjige, pesme, filmove.
Želim ti puno sreće,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Prema filozofiji geštalt psihoterapije – promena nailazi onda kada prihvatimo sebe nepromenjene. U prevodu, onda kada ne forsiramo promenu, trudeći se da je doživimo, vidimo i osetimo, tada će i doći. To je kao paradoks, te se zato ovaj pogled na promenu naziva [i]paradoksalna teorija promene[/i].
Pogledaj kako je ono što sada jesi korisno za tebe? Kako je to u redu, sada? Pogledaj u ono što si nam napisala, moje je shvatanje da je želja za prmenom najčešće produkt tebi dragih i bitnih ljudi, razmisli da li je to tako? Razmisli i o tome koliko je autentična TVOJA želja za promenom. Da li tebi zaista smeta ono što jesi? Ili to možda smeta ljudima oko tebe?
Da, naravno da je potrebno da radimo na sebi i na svojim odgovornostima, odnosima, na sreći, na našem ličnom rastu i razvoju. Ali to dolazi onda kada mi sami osetimo poziv za to, a ne onda kada nam drugi kažu da to moramo da učinimo, zarad nekih njihovih projekcija.
Ne postoji neki tačan i savšren savet kako da se promeniš. Menjaš se u skladu sa sobom, u onom pravcu u kojem ti želiš. Za sada, počni samo da pažljivije osluškuješ šta je ono što ti želiš. Kada utvrdiš za početak jednu stvar, pokušaj da napraviš plan kako ćeš to da postigneš. Trudi se da ti ideje budu u skladu sa tobom i realne, kao i to da za početak budu male i lagane. Ne očekuj iznenadne i brze promene, ne očekuj ni neka proviđenja. Jednostavno uživaj u onome što radiš, kada i dok radiš. Trudi se da ne ideš protiv sebe, ako ti se zeza u nekim trenucima kada su drugi ozbiljni, učini to, šta te briga? Postani svesna svoje okoline, sebe, drugih, pokušaj da se uspirš i da više posmatraš i vežbaš osećanje (kako stvari deluju na tebe) i verbalzovanje onoga što osetiš – to je neka dobra osnova za rad na sebi.
Srdačno,
Ognjen Vukotić