Postovani,
Da li sam ja toliko nesigurna u sebe ili sam sebicna ili moj suprug preteruje nadam se nenamerno. Dve godine smo u braku.Trudna sam usla u brak tako da ne znam kakosta bi bilo da tako nije bilo.Od pocetka ne osecam paznju,ljubav,ne primecujem da me gleda,dodiruje tek onako ili nezno…kada sam nezna nekada se u sali brani,nekada prihvata,ali nikada mi sam to ne pruza.Na ulici primecujem da se okrece napadno za drugim zenama.Ne bih komentarisala izhled tih zena,ali bez lazne skromnosti mnogo losijeg izgleda od mene.Za 2god.nikada nisam dobila kompliment.Osecam se zapostavljeno,cak ljubomorno.Radi u zenskom kolektivu,kafa idu na zabave tajno primetim da uvek sedi do neke koleginice mladje iako tu ima i kolega i starijih koleginica. Kada pricamo o tome i kada mu kazem kako se lose osecam jer mi ne pruza ljubav,poglede,dodire,da patim zbog toga on to ili negira ili kaze da ne ume drukcije ili kaze da umisljam….
Prosto ne znam kako da se izborim sa tim osecajem koji mi narusava kcalitet zivota. Postajem isfrustrirana.On to ne razume ili me zaista ne voli ili gaji emocije prema nekom drugom. Inace posle posla je uglavnom kuci,imamo bebu,dobro funkcionise sve osim toga. Nekada dugo pricam i objadnjavam,ali ne osecam pomaka. Nekda naprabim ishitrenu besnu scenu pa se zbog toga jos gore osecam. Da li mi nekim savetom mozete pomoci kako da shvatim,prihvatim,olaksam sebi tu patnju ili sta ja ustvari mogu da uradim? Njemu ocigledno ni moje price ni moja patnja koju nekada vidi ni bes nista ne mogu uciniti da me razume,a ja opet ne umem sebi pomoci da zivim bez neznosti i bez ljubomore. Mislim da ta ljubomora dolazi bas iz tog razloga sto ne osecam ljubav i poglede i svaki pogled upucen drugoj zeni cini mi se da ona dobija vise od njega nego ja kao zena. Na to moje objasnjenje on samo kaze da nista lose nije uradio i da ne zeli da se raspravlja oko neceg sto navodno ja umisljam.