asked 12 years ago MAJKA SAM TROJE DIVNE DECE.KADA TO KAZEM YAISTA NE MISLIM DA JE TO ZATO STO SU MOJA,ALI KADA IMATE I DOBRU DECU NECE VAS ZAOBICI NEKI PROBLEMI.IMAM JEDNOG STUDENTA I DVA SREDNJOSKOLCA.SVI TROJE SU ODLICNI DJACI,A VERUJEM I DOBRI LJUDI,JER TAKVE POHVALE OBICNO CUJEM OD LJUDI KOJI IH POZNAJU.SVE JE TO MENI NEKAKO I NORMALNO I RADUJE ME STO JE TAKO ALI NIKO NE ZNA KOLIKO JE MENI TESKO.U ZIVOTU SAM SVE POSVETILA DA IH NAUCIM DA BUDU DOBRI,PLEMENITI,DA POSTUJU SVOJE DRUGOVE,STARIJE OD SEBE,RAZLICITE, MISLIM NA BOLESNU DECU…NIKADA MI SE NIJE DESILO NPR.DA SE NEKA MAJKA POZALILA U SKOLI NA MOJE DETE,DA SU NEKOGA POVREDILI,REKLI NEKU RUZNU REC.DA SU ISMEVALI NEKOGA,PONIZAVALI ILI SLICNO.TRUDILA SAM SE UVEK DA IM USADIM MORALNE VREDNOSTI A SADA SE PITAM DA LI SAM POGRESILA U VASPITANJU MOJE DECE.ONI SE KONSTANTNO NALAZE U NEKOM PROBLEMU.KAD JEGNO,KAD DRUGO,KAD TRECE.TO JAKO BOLI POGOTOVO KAD NE NALAZITE NACIN KOJI CE DA IH PODIGNE I OHRABRI DA SHVATE U CEMU JE PROBLEM.PONEKAD MI KAZU TI SI NAS MAMA POGRESNO VASPITALA,UCILA SI NAS SVEMU DOBROME,A POGLEDAJ KAKVI SU LJUDI OKO NAS.VEROVATNO NASLUCUJETE U CEMU JE PROBLEM.DANAS ZA SVOJE VRSNJAKE NISI NORMALAN AKO NE PIJES,NE PUSIS,NE DROGIRAS SE,VECINA SREDNJOSKOLKI IZGLEDA KAO ZVEZDE GRANDA ITD.JA SAM SE PROTIV TOGA BORILA I SATE PROVELA RAZGOVARAJUCI SA MOJOM DECOM,ALI NEGDE POSTOJI GRESKA.KADA TE NEKO VASPITAVA I ONDA TI KAO TAKAV UPADNES U SREDINU GDE JE VECINA ONIH KOJI LAZU RODITELJE,KOJI NEMAJU MORALNIH VREDNOSTI,TI SI U PROBLEMU.JA JEDINO ZELIM DA MOJA DECA BUDU SRETNA STO SU TAKVA KAKVA JESU.ZELIM DA MI POMOGNETE NA KOJI NACIN DA IH UTESIM KADA SU TUZNI,KADA PSIHICKI PADNU.NA KOJI NACIN DA IM OBJASNIM DA SU ONI NA PRAVOM PUTU I DA PRAVE VREDNOSTI UVEK OPSTAJU.KAKO KONKRETNO DA SE BORE SA SVOJIM PPROBLEMIMA,ODBACIVANJEM,VREDJANJEM,ISMEJAVANJEM.DA LI JE TO NJIHOVO NESNLAZENJE U OVOM SVETU SAMO FAZA U ADOLESCENCIJI ILI PSIHICKI PROBLEM.NJIHOVI STAVOVI SU ZRELIJI OD STAVOVA NJIHOVIH VRSNJAKA PA I TO PREDSTAVLJA PROBLEM.KADA POCNU DA MI SE ZALE VERUJTE MI DA SAM OCAJNA.PONEKAD POMISLIM DA JE DANAS DECU BOLJE PUSTITI NA ULICU PA NEKA IH ONA VASPITAVA.DANAS JE VECINA DECE TAKVA,VECINA RODITELJA SA SIGURNOSCU VAM TVRDIM I NE POZNAJE SVOJU DECU JER SA NJIMA NISU NI PROVODILI SVOJE VREME.MOLIM VAS DA MI DATE NEKI KONKRETAN SAVET KAKO DA ULIJEM MOJPOJ DECI HRABROST,VERU I UBEDJENJE DA TO STO NISU KAO VECINA NE PREDSTAVLJA NIKAKAV PROBLEM,ODNOSNO MENI NIJE JER SAM ODRASLA OSOBA,ALI NJIMA JESTE PROBLEM.TA PATNJA JE POSEBNO IZRAZENA KOD MOJE MLADJE CERKE KOJA JE OD NJIH TROJE NAJEMOTIVNIJA.OVIH DVOJE SE DONEKLE I BORE.DAJTE MI NEKI SAVET KAKO DA IM POMOGNEM I HTELA BI DA ZNAM DA LI JE TO MOZDA I NEKA FAZA U NJIHOVOM PSIHICKOM SAZREVANJU.AKO JESTE SPREMNA SAM DA CEKAM I DA TO PRODJE,A DO TADA MOLIM ZA NEKI SAVET KAKO DA IM PRUZIM PODRSKU I OHRABRIM IH U SAVLADAVANJU NJIHOVIH PROBLEMA.UNAPRED HVALA.
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Poštovana,
Iz načina na koji pišete očita je vaša neizmerna ljubav i trud koji ste uložili u svoju decu i njihovo vaspitanje. Dirljivo je koliko autentične predanosti, ljubavi i bola zrači iz vaših reči. Ono što su od vas dobili, dakle, predtavlja veliko blago koje će zauvek grejati njihove duše u hladnim i mračnim predelima njihovih života.
Ono međutim što će vaša deca takođe morati da shvate, to je da više nisu mala i da će sada sama morati da prave izbor i preuzmu odgovornost za svoj životni stil. A izbori se međusobno isključuju. Ako biraju da svetlost i pravda budu na njihovoj strani, onda moraju biti svesna da je to na neki način teži put, put koji kao i onaj drugi ima svoju cenu.
Dozvolite mi niz slobodnih asocijacija na teme koje donosite i ne zamerite mi ako moje asocijcije ne dotaku vaše probleme i ako vam se učini da se baš i ne odnose na sašu porodicu.
Cena isticanja i izuzetnosti (ma na koji način se ona manifestovala) je teškoća u pripadanju i prihvatanju od strane okoline. Na visinama uzvišenih pravih vrednosti je čarobno, jer je vazduh čist i pogled puca na sve strane, ali se lako možemo osetiti usamljeno i željno onog prostranstva i vreve karakterističnih za podnožje. U svetu ispravnih je lepo i čisto, a naličje tog sveta je da je tamo pomalo sterilno, a da nas drugi mogu doživeti kao gorde i otuđene.
Nevolje u koje vaša deca upadaju možda im pomažu da osete kako su i sami ljudska bića, kako na to imaju pravo i kako im ne mora biti strano sve ono što je ljudsko. A ljudski je grešiti, ljudski je katkad ne odoleti iskušenju, ljudki je praštai sebi i drugima, ljudski je katkad i slagati i rizikovati i odati se sladostrašću i biti zamerljiv i zavidan, sujetan, nepažljiv, nesavestan, nemaran, mrzovoljan, malodušan…
Koliko god vama, dakle, bilo teško da prihvatite tranutke u kojima su vaša deca malodušna ili tužna, važno je da shvatite da je i to deo života, važan deo koji ih čini mekšim, fleksibilnijim, toplijim.., deo koji im poručuje da su pre svega ipak ljudska bića i da im ne mora biti strano ono što čoveku inače nije strano (ovde naravno ne mislim na ekstreme).
U vašem pristupu, rekao bih, nema ničeg pogrešnog, pravda je potpuno na vašoj strani, vaš pristup je apslutno ispravan. Nema ničeg pogrešnog ni kod vaše dece, čiji je sada zadatak da ovu snažnu pravičnost malo razlabave a apsolutnu ispravnost malo razmekšaju kako bi imali više razumevanje i prihvatanja za sebe i druge u svim onim malim i valikim iskušanjima koje život nosi i koja su nam potrebna radi naše sopstvene širine, u svim onim vrlinama i manama koje su nam, manje više svima svojstvene. Deca će se dakle na svoj način, nesvesno, boriti da pronađu put sa svete ali uske zemlje samo jednog od polova života, pola na koje je sve krostalno jasno, pola na kome caruju prave vrednosti, ali na kome baš zato može biti hladno i prazno, pola u čijoj svetlosti večitog dana nema mesta za onaj tamniji deo naše prirode koji je na ovaj ili onaj način svima nama svojstven. Nalazeći taj put postajaće mekša, toplija i slobodnija, kuražnija, smelija, manje skrupulozna.., a kada im se od uzbuđenja, iskušenja i ovozemaljskog “pijanstva” zavrti u gralvi i kada im postane pretoplo, praljavo i nerpijstno uvek će imati tu svetu i čistu zemlju svoga detinjstva, vaspitanja i njihove majke, kao svoj dom, da mu se vrate kako bi se odmorili u svojim anđeoskim posteljama i kako bi se ponovo povezali sa svojom izvornom čistotom i svetlošću. Prelazak između ovih svetva ponekad će morati da plate kajanjem i suzama, neprijatnim ali takođe potrebim stanjima koja širina duše traži u zalog, koja ljudski život raspet između neba i zemlje čini ljudsim.
Srdačno, Nikola