U ozbiljnoj sam vezia sa muskarcem koji ima problem sa mamom, a samim tim i sa samim sobom. Mama ima posednicku ljubav prema sinu i trazi stalnu paznju i ispunjenje prohteva (sada i odmah) i konstantnu kontrolu nad sinom koji ima 39godina(svakodnevno vidjanje i javljanje na 3-4h).Vrsi ucenu u smislu ja sam tebe gajila sama, brinula o tebi, odrekla se svog zivota i ti si sada u obavezi da se bavis mojim zivotom. Ukoliko naidje na bilo kakav otpor pada u bolest i preti nestankom sa lica zemlje.Inace, ima odlicne rezultate,ali uvek izmislja nove bolesti. Sto je najgore, stvarno joj se povisi pritisak pri svakom neispunjenu zelja. Sin je pod stalnim stresom i vrlo sam zabrinuta za njegovo zdravstveno stanje, a odbija strucnu pomoc. Cak cesto dolazi u fazu da ovo prihvati kao normalnu pojavu uz konsataciju da mama malo preteruje.Nemamo drugih problema nemamo,sem sto sam zapostavljena i okupirana pricom o mami ,ali mnogo veci problem je njegov stres.Da li ovo moze da se resi i kako? Unapred hvala!
Poštovana,
govorite o pojavi koja je danas prepoznatljiva u mnogim savremenim vezama. Često se dešava da je u njima osim dva partnera tu i treća osoba, u vašem slučaju majka partnera, koja ima uticaj ne samo na njega nego i na vaš odnos. Vaša veza očigledno trpi zbog stresa koji proživljava vaš partner a zajedno sa njim i vi, stoga razumem vašu zabrinutost.
Ipak, ovo je odnos koji je pre svega između majke i vašeg partnera, s toga je neophodno da on ima motivaciju da svesno radi na tome. Vi možete biti oslonac i podrška za njega, ali on je taj koji jedini može uticati da se nešto suštinski promeni.
Odnos između majki i sinova je veoma komplikovan i emotivno ispunjen što je prirodno i daje snagu roditeljskoj ljubavi. Ipak, ponekad se ovaj odnos produži i nakon što dete postane odrastao i samostalan čovek i nastavlja da opstaje sa istim intenzitetom. Pitanje je koje suštinske potrebe vašeg partnera bivaju zadovoljene u ovakvom odnosu sa majkom? Zašto je njihov odnos ostao zakočen i kada je prirodno da se desi separacija? Takođe pitanje je da li postoji još neka muška figura u životu majke vašeg partnera koja bi njoj bila oslonac u separaciji od sina. Podržavam vas da podstaknete vašeg partnera i pružite mu podršku da sam istražuje ova pitanja. Vi svakako imate izuzento značajno mesto u njegovom životu takođe. Srdačan pozdrav,
Bojana
Hvala Bojana.Odgovor znam i sama. On ima strah da ce se njoj nesto desiti ako ne zadovolji sve njene prohteve (cak i ja imam taj strah). Ona ne samo da preti da ce se razboleti, vec pada u bolest.Naravno, konstantnom potrebom da vreme provodi sa njim,koristi svaku priliku da se postavi kao žrvta(koja je svoj zivot podredila njemu,samo ona brinula o njemu,sve bolesti su joj nastale od te brige). Najveci problem je sto on oseca grizu savesti i prihvata je kao zrtvu.Pre 15tak godina kada se razdvojio od nje fizicki, ona je upala u veliku bolest iz koje se jedva izvukla.Sada je Bogu hvala,zdravstveno odlicno(sem povisenog pritiska i izmisljenih bolesti).Ni jedan drugi muskarac je ne zanima.Ima suvise slobodnog vremena i jedina preokupacija joj je sin i nenormalna potreba da ga cuje na svaka 3h i da ima kompletan uvid u sve njegove dnevne aktivnosti.Osim toga, strasno ga ucenjuje sa tim da se ne raduje majci kao devojci i ona to gotovo da ne moze da prezivi.
Poštovana,
proces separacije majke od deteta u slučaju vašeg partnera očigledno nije potpuno završen. Njihov odnos kako ga vi opisujete ukazuje na stanje zavisnosti u kome ni jedna strana ne raste i ne napreduje u psihološkom smislu – niti majka može da se odvoji od deteta i nastavi svoj život okrećući se drugim odgovornostima, niti njen sin može da se ostavari u ulozi odrasle i samostalne osobe.
Ovaj zastoj u prirodnom procesu odvajanja dešava se često zato što su neke potrebe u ovom odnosu ostale nezadovoljene, i obe strane učestvuju u njegovom kreiranju. Granice između majke i sina su nedovoljno formirane, tako da to remeti njihovu samostalnost. Vi ste tu neko ko ne može da stane na mesto partnerke koje vam prirodno pripada i razumem vašu zabrinutost.
Moja preporuka je da razgovarate sa vašim partnerom i pokušate da ga usmereti da se aktivno bavi istraživanjem onoga što se u njegovom životu dešava i što remeti vašu vezu. Psihoterapija mu može pomoći u tome ukoliko je dovoljno motivisan da se ovime bavi. Vama takođe želim puno strpljenja i podrške kako bi ste mogli zajedno da napredujete i održite vašu vezu. Ovo je nešto što pogađa čitav sistem, odnosno svo troje, i bilo bi dobro da se sve strane aktivno uključe u rad.
Pozdrav,
Bojana Jovanović
Mozete li mi reci da li sam sebicna i nezrela ako u vezi pred brakom sa ovakvim problemima zelim da budem u centru paznje muskarcu koji ima problem sa mamom? Pokusavala sam da izgladim stvari, razgovarala sa njim,ali on je jako nestabilan. Jedan dan je raspolozen za pricu o prevazilazenju ovog problema(kada ga mama puno opterecuje i preti),sutradan kaze da mama malo preteruje(nalazi opradavnje za njeno ponasanje-koje je ona smislila,a on prihtata to),ali da ja mnogo preterujem. Prosto, osecala sam se nezadovoljno, rekla sam da ovako ne mogu, jer odbija strucnu pomoc,a nestabilan je sam da resi problem. On je prekinuo vezu sms porukom. Rekao da sam ovim pricama ugusila ljubav. Bili smo u ozbiljnoj vezi pred brakom, zivimo u istom gradu i on ne zeli da razgovaramo otvoreno vec samo sms porukama. Cak me zamolio i da mu vise ne pisem. Nije u pitanju druga devojka(bar tako je rekao). Van sebe sam i tesko prihvatam ovakav kraj. Preispitujem sebe da li sam bila isuvise sebicna, naporna. Prosto, ne mogu da se pomirim da nismo mogli jos jednom zrelo da porazgovaramo o svemu i da posle svega zavrsavamo sms porukom. On pise:”ne zelim da pricamo nesto sto je vec ispricano. Govo je, prihvati!”
Poštovana,
pitanja koja postavljate prevazilaze granice ovog sajta. S obzirom da je problem o kome govorite nešto što je u ovim danima kulminiralo raskidom vaše veze i da vas je to ozbiljno potreslo, mislim da je potrebno da oboje ozbiljno preispitate procese koji se dešavaju. Ne mogu vam zato dati jasan i nedvosmislen odgovor na vaša pitanja, ali ukoliko se opredelite za psihoterapiju kao podršku mogu vas uputiti na dalji rad. Problem koji postoji tiče se pre svega vašeg partnera ali ono što vi možete da uradite za sebe u ovoj situaciji jeste da istražite na koji način njegovi procesi separacije od majke utiču na vas i da pronađete najbolji način kako da u ovoj situaciji ostanete što manje povređeni. Ovo je očigledno buran period za oboje i jedna kriza u vašem odnosu iz koje možete puno da naučite ili koja će vam pokazati da li ste na pravom putu kada je u pitanju vaša budućnost kao para.
Pozdrav,
Bojana Jovanović