[color=purple]Zdravo[/color]
Sa deckom sam skoro 3 godine,ja imam 23 a on 28 godina.
Kao i svaka veza desavaju se i usponi i padovi,jednostavno navikli smo jedno na drugo,nadjemo kompromise,nikada se nismo posvadjali nesto ozbiljno jer nije imalo skoro nekog adekvatnog razloga.
Mislim da je nama problem sto ja imam drugacija shvatanja jer opet…puno vise je prosao od mene i mislim da je nasao pravu osobu s kojom moze da planira buducnost.Jer sam za razliku od mnogih devojaka jako povucena i smirenija,a i dosta drugacije i zrelije razmisljam.
Najveci problem je kod nas moja nazovi “ljubomora” i ja to ne mogu da kontrolisem,a nemam ni jedan razlog za tim. Jer je on pre svega dobar decko,nikada mi nije dao povod da budem ljubomorna ali ja svaku devojku u njegovom drustvom smatram kao ALARM ZA UZBUNU i tim svojim momentima mislim da ga cak i gusim ali kao da nesto drugo vlada u mojoj glavi ne znam kako da iskorenim i da se ne opterecujem oko toga previse…
Da li imate razloga za brigu recice vam on. Neki ljdi dobro podnose ljubomoru, neki ne.
Ljubomora svakako moze biti vazna tema za vas rast. To je tema vere ali i pozrtvovanosti, sigurnosti, postovanja sebe, samopouzdanja, ranih i ranijih rana koje u sebi nosimo.
Sjajno je sto vas veza navodi na bavljenje sobom. Jedna veza moze propasti kada kroz nju prestanemo da rastemo.
Nikola