Imam 17 godina i vec duze vreme se nalazim u nekom jako cudnom stanju i zbog toga sam jako zabrinut jer mislim da ludim, sve ovo nastalo bez ikakvog razloga. Sta god da radim osecam nekakvu uzasnu prazninu u sebi, ne rastuzuju me ni lose stvari koje mi se dese a ni lepe stvari me ne raduju, sve mi je potpuno ravno. Drugi mi kazu kako treba da se radujem zivotu, da uzivam sto vise mogu pogotovo sad dok nemam neke posebne obaveze, a meni se cini kako je to nemoguce.. Npr. do prosle godine obozavao sam ove zimske praznike, sada mi je to sve kao i svaki drugi dan… Probam da provodim vreme sam citajuci nesto i to mi brzo dosadi pa ostavim, prosetam sam opet gledam sve iste ulice,iste kuce, isti grad; ni sa prijateljima vise ne mogu da razgovaram duze jer sam primetio da uopste ne mogu da se koncentrisem na to sto pricaju i kao da me uopste ne interesuju te njiove price zato i misle da sam sebican… I dosadan sam im ovakav. Nadjem nacin da svakoj stvari ubijem znacaj i to me razara… Ne znam sta da radim, ni ne zivi mi se a ni ne ubija mi se stvarno mi je svejedno… Ponekad zavidim ljudima koji ne razmisljaju ni o cemu, mnogo im je lakse nego meni koji stalno trazim smisao i svrhu u svemu i stalno lupam glavu.. Plasim se da ce ovo sve da me odvede u bolest
Iskreno vidim niko ti nije odgovorio pa cu ja pokusati da ti nesto kazem ako terapeutu se ukaze vreme da ti odgovori ali tesko ti odgovori ti, na ovo sto si napisao.
Meni to izgleda kao neka depresija. Ti jos ides u skolu prepostavljam to. Dal ti mozda ne fali ljubav? Mislim, nisi nista spomenuo ali svima nama je potrebna ljubav, jer niko nije rodjen da bude sam, osim ako on to tako zeli, a ti ocigledno u sadasnjoj situaciji jesi sam ili?
Pitaj se sam ako je do toga i sta bi mogo ucini ti da dodjes do neke fine cure, da razmeni te zajednicke stvari. Da pricas snjome, jer iskreno drugari su drugari i nije to isto..
Puno pozdrava, nadam se da nisam bila dosadna sa odgovorom!!
Zdravo,
Ponekad velike promene u našem životu ili drugi slični stresni događaji mogu u nama pokrenuti procese koji mogu biti prejaki kako bismo se sa njima svesno suočili. Stanje koje opisujete, slično depresiji, može za nas imati razna značenja, te nas pozivati da više obratimo pažnje na kontekst u kojem se javlja ili u kojem se jednom javio (gubitak bliske osobe, važne odluke, itd.), te da unosimo više svesnosti u iskustva koja doživljavamo.
Pozivam Vas da pogledate više u pozadinu Vašeg iskustva. Kako se javlja? Kada se javlja? Da li Vas to iskustvo podseća na nečije ili neko vaše ranije? Koje su dominantne misli u ovim momentima?
Srdačno,
Ognjen Vukotić