asked 9 years ago
Pozdrav,
Od malih nogu sam postao meta zlostavljača.Bio sam maleno,buckasto i dijete isfeminiziranih crta lica što predpostavljate nije pomoglo.Sve je počelo u predškolskom dobu kada sam počeo biti napadan od druge djece.Ništa se nije promijenilo ni u osnovnoj školi gdje bih bio često itudaran od stane drugova a na času fizičkog me čak i nastavnica verbalno zlostavljala jer sam bio loš u sportu.Postavila bi me na kraju sata ispred druge djece,pokazivala prstom i govorila:”On je kriv što ste izgubili!”U srednjoj sam se već prilagodio pa sam izigravao klovna ne bi li humorom ublažio nasrtaje na mene,tako da sam samo povremeno bio udaran i ostajao bez novca u čemu se nažalost i priključio jedan prijatelj(nikada neću zaboraviti šok kada mi je zavrnuo ruke na sred časa,oborio i ponizio pred razredom.Majka nije pomagala sa svojom filozofijom “samo bježi” a ni otac koji me tjerao na konfrontaciju.Naprosto kada bih se fizički suprostavio sutradan bi došla dva bullyia,ako to nije bilo dovoljno onda i tri itd.Odlaskom na fakultet sam još samo par puta bio zlostavljan i zapostavljan kao crna ovca.Možete da pogodite da to nije godilo mojim odnosima sa djevojkama koje nisu vidjele dozu animalizma u menu.S vremenom je strah nestao,kada dođeš do zida počinješ da se odguruješ tako da me više nisu smjeli dirati.Želio bih znati kako to ostaviti iza sebe i okrenuti se novim,ljepšim vremenima.Tu i tamo srećem te ljude koji su me maltretirali,imam želju za osvetom,želim da pate jer autoriteti nisu učinili ništa konkretno da se to sankcioniše.Najgore mi je vidjeti te osobe u braku,sa djecom,nagrađenim porodičnim životom što je meni oduzeto dobrim dijelom i zbog njih.Nije pravedno,gorim od bijesa…
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovani,
Prvo bih želeo sa vama da podelim jedan moj utisak. Ono što ste opisali da vam se dešavalo zaista deluje zastrašujuće. Tako da ako je ovo što ste opisali da sada osećate prema ljudima koji su vas zlostavli, ono što je najgore, onda zasta poseduje veliku dozu unutrašnjeg zdravlja i veliku sposobnost regeneracije. Želeo bih da budete toga svesni.
Drugo, najbolji način da izadjete na kraj sa mržnjom je rad na sopstvenom ostvarenju i osecaju potvrdjenosti. Opraštamo tek kad dovoljno ostvarimo sebe, tek kada smo relativno zadovoljni sobom i svojim životom, bar na jednom planu. Jer tada ono što su nam učinili menja značenje i naše postignuće čini samo većim, ako razumete šta hoću da kažem.
Da biste izašli na kraj sa svojom mržnjom, dakle, gledajte u svoja postignuća. Gledajte i u druge načine na koje vas je vaše iskustvo oblikovalo u pozitivnom smislu. U to kroz koje ste sve adaptacije morali da prođete da bi psihološki preživeli. Veliki hendikepi po pravilu nam na drugoj strani donesu mnogo toga kroz naše nastojanje da nedostatke kompenzujemo.
Možda je u vezi sa ovim još jedan važan zadatak pred vama, a to je da naučite da prepoznajete i poštujete svoja postignuća, svoj put, svoje vrline. Osim sa samopoštovanjem, taj zadatak često je u vezi sa skromnošću. Kao što vidite, pored bola, zavisti i mržnje, ovakva spcifična iskustva ostavlju za sobom i mnogo potencijala za rast. A nas koji smo na ovaj ili onaj način bili zlostavljni zaista nije malo.
Najzad neke rane nikada potpuno ne zacele i povremeno nam je ponovo i ponovo potrebno da se sretnemo sa njima i izratimo sav bol koji one sa sobom nose.
S poštovanjem,
Nikola