asked 9 years ago U vezi sam s deckom vec 6 godina. Sve vreme zivimo odvojeno, svako u svojoj primarnoj porodici. Dugo zelim da zivim s njim, i ranije je i on izrazio interesovanje za to, ali se to nikad nije desilo jer nismo imali para. Onda je nasao posao i vec neko vreme radi i zaradjuje sasvim fino. I s obzirom na sve ocekivala sam da ce odmah pozeleti da zivimo zajedno, ali on govori kako nije spreman i kako nema dovoljno para, sto nije tacno. I posto je vec toliko godina proslo, a mene pocinje da hvata opsednutost decom, ja sad hocu da se udam, nije mi ni vazno da l’ smo pre toga ziveli zajedno ili ne. Dovoljno se znamo, nema potrebe za tim. Ali u svakom slucaju on za obe stvari, i zajednicki zivot i brak, kaze kako nije spreman i da ga pritiskam, ali ja sam to spomenula tek par puta, jer me u poslednje vreme mnogo rade hormoni i potrebno mi je da nasa veza ide u tom pravcu. Da ne pricam o tome da se zbog njegovog preteranog rada vidjamo jednom nedeljno sto je za mene zaista malo.
Da li to znaci da on uopste ni ne zeli da me ozeni? On porice kad ga pitam, ali razlozi koje navodi meni zvuce kao izgovori.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Obično podrzumevamo, a i priroda tako nalaže da su brak i porodica o od ogromne važnosti za našu ispunjenost, sreću i dobrobit.
Nema sumnje da u tome ima istine.
Ipak time često zanemarujemo velike i ozbiljne teškoće i izazove koje stvaranje porodice sa sobom nosi. Veličina tih izazova obično je tolika da mi zapravo nikada ne možemo biti zaista spremni.
Vaša fiksiranost za ideju porodice verovatno je u ovom trenutku eekvivalentna strahu kod vašeg partnera. Ako biste bili u stanju da ozbiljno preispitate svoje želje i povežete se sa svojim strahovima i nedoumicama, kao i sa svojim strahom da ćete ostati nerealizovani, moguće je da bi se strahovi vašeg partnera smanjili.
U ovom trenutku vaše energije izgledaju polarizovano. Ako uspete da kroz rad na sebi umanjite svoje strahove moguće je da bi se i strahovi vašeg partnera smanjili pa biste možda o svemu mogli da razgovarate bez unapred odredjenog cilja (brak) do koga taj razgovor treba da dovede.
S’ poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Postovani Nikola,
Meni je jako tesko s vremena na vreme. Sto se on vise udaljava, meni je gore. Nekako znam sta hocu i sta mi je potrebno, i nije mi jasno zasto to ne moze odmah. Ili barem da ide u tom pravcu. Umesto da, kad vec toliko radi, skuplja pare za svoju buducnost, i eventualno buducnost svoje porodice, on se podmetnuo svojim neodgovornim roditeljima da ih izdrzava. A oni mu nikad nisu nista dali u zivotu. Gladovao je ceo zivot, ne zezam se, zaista je bilo dana kad nije jeo nista, zbog toga mu je studiranje islo jako tesko, na kraju nije ni zavrsio, sve sto su mu ikad obecali nisu mu ispunili. Ne razumem zasto bi im onda on davao nesto sto oni njemu nisu nikad? Umesto, kad vec hoce da daje, neka daje svojoj deci, to je ono sto je ispravno. I naravno, ja se tu nikad nista ne pitam, jer nemam nikakva prava. A i kad bih ih imala, ko u Srbiji postuje zakon… I sve bih lakse podnela da se vidjamo barem dva puta nedeljno, a ne jednom ili nijednom. Pokusavam, stvarno, da se kontrolisem, da imam pozitivne misli, da se okrenem sebi. Ali nekad dodje to vreme u mesecu, pa se jos poklopi da sam videla cula negde ko sve vec zivi u zajednici, ko se sve vencao, ko je trudan, bilo da ih znam ili ne, pa jos kad me rodbina pita: gde ti je prsten, sto ne zivite zajedno? Pa meni se tad lepo sve sklopi u glavi i ja prilicno burno odreagjem, jer sam malo strastvena i nekad, da podvucem nekad, impulsivna, i onda mu napravim jos i scenu da bih izbacila svu tu frustraciju iz sebe, a posle placem i zao mi je sto sam ga mozda povredila. Tesko mi je da zivim sam tim unutrasnjim hormonskim previranjima, potreban mi je mir. I pri svemu tome vec poslednje 3 godine imam konstantne vaginalne bakterijske infekcije, koje uopste ne doprinose mom unutrasnjem miru. Antibiotici ne pomazu, pocinjem da mislim da je psihicki, neki prijatelji mi kazu da je to zato sto sam ljuta na njega. Cinjenica jeste da je jos tada pokazao neke znakove odbijanja da provede vreme samnom u stanu dok je moja porodica bila na odmoru. I to me je povredilo, a kad smo posle zajedno isli na moju inicijativu, i to u banju, nikad nismo isli normalno na more kao svi drugi parovi, na kraju putovanja je rekao kako i nije bilo tako lose samnom, sto je mene dodatno povredilo. Od tada imam infekcije non-stop. Stvarno vise ne znam. Vi mi recite, mozda ja to ne vidim o cemu se radi? Zasto me i dalje drzi pored ako me ne zeli ozbiljno? Da li sam ja u necemu pogresila? Zasto sto imam osecanja i zena sam? Normalni ljudi ih iskazuju otvoreno.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Razmislite o tome kako ste se postavili u vašem odnosu. Da li osećate da uživate integritet i poštovanje? Razmislite da li su integritet i samopoštovanje važni aspekti odnosa sa osobom sa kojom želite da zasnujete porodicu. Uzimajući vaš sadašnji odnos kao polaznu osnovu, pokušajte da zamislite vas dvoje posle deset godina braka. Da li želite da imate porodicu po svaku cenu bez obzira na kvalitet odnosa koji ste uspeli da izgradite? Razmislite da li u vezi sa ovim stvarima imate još puno posla na sebi pre nego što kažete sudbonosno “da” i pre nego što vas život uvede u najveće moguće iskušenje za ljudsko biće, koje se zove roditeljstvo?
Pokušajte da se posvetite istraživanju sebe i načina na koji vaša ličnost, vaša istorija i način na koji se Vi u vezi postavljate dovode do toga da taj odnos bude nezadovoljavajuć tako što od vašeg partnera zavisi sve a od vas ništa. U tom istraživanju od velike pomoći vam može biti i psihoterapija.
S poštovanjem,
Nikola