asked 10 years ago Dakle, kao što naslov kaže, mene je strah mraka. Dobro, to vjerojatno je djetinjasto, ali ja imam 16 godina a mraka se boje samo djeca u vrticu. Ne bojim se toliko mraka koliko se bojim bića koja bi mogla izići iz njega. Kada se usred noći probudim osluškujem svaki zvuk i pomno proučim odakle dolazi svaka sjena na zidu. Uvijek imam upaljenu malu lampu u sobi. Kada bi je netko, usred mog sna, izgasio ja bi se smjesta probudila tako da je više nitko ne gasi po noći. Katkad čujem neko tapkannje po podu uvijek na istom mjestu u sobi ali kada pogledam nema niceg. Jednom sam cula to tapkanje i vec počela u glavi imati razne slike sto je to kada sam se ustala ugledala sam nekakvog kukca na podu i odahnula i mislila sam da je tomu dosao kraj ali tapkanje se ponovilo i iduce veceri. Nekada bude i po danu… Uglavnom, moj problem nije taj zvuk i on me ne plasi, ono sto me plasi je mrak. KAKO DA POBJEDIM STRAH? 🙁
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo,
Kolijo sam ja shvatio, ti si za svoj strah od mraka našla jedno dosta efikasno rešenje. Upališ malu noćnu lampu i to je to. Ja na tvom mestu na čitavu stvar, dakle, ne bi obraćao neku posebnu pažnju.
Strah od mraka je priordan, urođen čoveku. Pošto ne znamo šta se u mkraku krije, priroda je pokušala da nas sačuva tako što nas je opremila ovim strahom. On se obično s godinama smanji, ali nikada potpuno ne nestane.
Tapkanja i kuckanja, pa čak i viztuelne haliucnacije, mogu se nromalno događati kod zravih osoba u stanjima bliskim snu, recimo pre nego što će mo zaspati ili nakon što se probudimo. Ove halucijancije su bezopasne i nisu pokazatelj duševih problema.
Naravno, o svemu ovom možeš porazgovarati i sa školskim psihologom.
Želim ti puno sreće! Nikola