Postovani,
u vezi sam tri ipo godine, prva godina je bila prelepa, jer smo bili u fazi zaljubljenosti, druga je bila na prelazu, a onda na dalje krecu samo svadje, problemi, lazi. Moram da kazem da ga beskrajno mnogo volim bez obzira na sve, znam da i on mene voli, ali mozda ne na isti nacin na koji ja volim njega. Za njega bih ruku u vatru stavila, i bas zbog toga prelazim preko svega. Ima perioda kada nam je lepo, ali je on sklon lazima, ne nekim krupnim ali lazi su ipak lazi, zar ne? Povredjuje me na razne nacine, ne javljanjem, neobazrivoscu, tim lazima, nepaznjom, ali ja kao da sam vezana lancima, sto me vise on, da kazem ignorise, to ja njega vise vucem za rukav. Svesna sam da je to moja greska, ali ja ne znam kako sebi da pomognem, svaki dan placem, jedem se iznutra, a najvise me boli sto on to zna i ne zeli da se promeni. Boli me sto moze da me gleda tako i da mu nije zao. Mnogo sam depresivna u zadnje vreme, i najmanja sitnica me rasplace, osecam se psihicki slabo, i bespomocno. Pokusala sam mnogo puta da odem od njega ali ne vredi, svaki put se sama vratim tamo gde znam da mi nije dobro samo zbog toga sto ga volim, ali i zbog straha od toga kako cu izdrzati bez njega, kako cu podneti taj period, znam da ce mi biti tesko i toga se najvise plasim. Sama pomisao na to da budem bez njega,tera me na plac, pomisao da ga vise ne bih zagrlila, poljubila, drzala za ruku, izaziva u meni najjacu tugu, patnju, i zato uvek biram put nazad a ne napred. Znam da svi moramo proci period posle raskida, i da ce se sigurno pojaviti neko drugi sa kim ce nam biti mozda bolje, ali ja ne smem da se upustim u to, ne znam da li je jaci strah ili je ipak jaca ljubav prema njemu?