Pozdrav!

Potpuno te razumem kada kažeš da ti je potrebo da nešto radiš i da želiš da zaradiš neki dinar i da se osećaš korisno. Meni berba izgleda kao sjajna ideja i nadam se da si već uspela u svojoj nameri s obzirom da zbog našeg odmora ovaj odgovor kasni.

Ako ipak nisi mislim da je važno da razgovaraš sa svojim roditeljima, mirno ali uporno. Pokušaj da im kažeš da je tebi važno da te razumeju, pa čak i ako su protiv. Ako ne uspe prvi put, sačekaj koji dan pa razgovarajte ponovo. Objasni im da tvoji vršnjaci studiraju hiljdama kilometara od svoje kuće i porodice, da tinejdžeri širom sveta rade za džeparac, da ti osećaš potrebu da se osamostališ, pitaj ih da li oni zaista misle da nisi u stanju da vodiš računa o sebi, naglasi da će drugarica uvak biti sa tobom, razgovarajte o razlozima, preoči im da ti želiš da pokušaš uprkos tome što znaš da će biti teško i da je to tvoj a ne njihov problem… Možda je tvoja spremnost da razgovaraš i pregovaraš sa njima o svom životu, o njihovom odnosu prema tebi, o tvojim osećanjima upravo ono što je i važnije od njihove konačne odluke. Ako misliš da je nešto prava stvar onda nemoj lako odustati. Smiranost i spremnost da se ponovo i ponovo razgovara dok se ne nađe rešenje jedna je od karakteristika zrelosti. Pažljivo biraj argumente tako da zvuče ubedljivo…

Kako god da odluče, već za koju godinu bićeš punoletna.

Želim ti puno sreće, Nikola